Na otelotvorenje lenjosti koje se prethodnih dana provozalo centrom grada, Beograđani nisu mogli da izdrže da se ne okrenu. Em što je ogromni žuti “hamer” sam po sebi upadljiv, em na svojim podgoričkim tablicama sažima suštinu šale na račun Crnogoraca u jednoj reči – nerad.
Životna filozofija na delu, pa makar to bilo i dangubljenje, brže se i bez po muke, svakako udobno, ostvarila na četiri točka skupocenog automobila.
Na džipu je sa leve strane istaknuto i “Stranka biroa nerada”, inače grupe građana na čijem je čelu Ranko Đurišić, nesuđeni kandidat za predsednika Crne Gore. Okosnica njegove kampanje bilo je obećanje “teškog nerada”.
– Biće bolje, ali samo nama neradnicima. Nemojte da radite ništa, samo se strpite – rekao je Ranko Đurišić iz Stranke biroa nerada, u toku sakupljanja potpisa. Odustao je, kako je u jednom intervjuu naveo, jer je samom sebi stvorio probleme.
– Meni nije bio problem da prikupim dovoljan broj potpisa, ali nakon što se u medijima pojavilo da ću se kandidovati na predsedničkim izborima, iz opozicije su počeli da me napadaju, tvrdeći da me stvorio Milo, da sam njegov čovek i da ću se kandidovati da bih njih oslabio. Kada vidim kakva je opozicija i kako se ponašaju, plus to što od njih imam fobiju i ne mogu da spavam, jer što god im se ne sviđa, oni dođu i urliču u centar grada, meni ispod prozora. Sada vidim da se kandidovao Milo, on je adekvatna osoba da vodi ovu državu i brine o građanima, i zbog toga neću da učestvujem u izbornoj trci, već ću podržati njega. Pozivam sve koji su mi dali potpis da glasaju za njega, jer je to isto kao da su glasali za Stranku Biroa nerada – kazao je Đurišić “Vijestima”.
Na Fejsbuk stranici “Uživo iz beogradskih tramvaja i buseva” deo korisnika ove društvene mreže nije blagonaklono gledao na šaljive registarske tablice i njihov kontekst, ali bilo je odgovora u sličnom maniru poput: “Koji je ovo autobus?”
