Vaspitavanje dece je jako težak i veoma važan posao koji svaki roditelj mora da shvati ozbiljno
Vaspitanje je složen proces, interakcija koja se odvija između deteta i roditelja. Uloga porodice i roditelja je posebno važna i od toga kako roditelji razumeju vaspitanje i svoju ulogu zavise rezultati koji se postižu. Većini roditelja je teško da imaju u isto vreme granice, ali i da pokazuju ljubav svojoj deci. Mnogi roditelji se nalaze bliže krajnostima u vaspitanju, naročito kada se bore sa sopstvenim stresom – ili imaju previše pravila i često govore “ne”, ili misle da sve treba da bude kako njihova deca žele često popuštaju i teško im je da ih odbiju.
Postoje tri osnovna stila vaspitanja:
1. autoritaran;
2. permisivni;
3. autoritativan.
Foto: Profimedia/Autoritaran roditelj često prelazi granicu u vaspitanju deteta.
Autoritaran stil vaspitanja je vaspitavanje dece bez pokazivanja ljubavi, gde roditelji uvek žele da bude po njihovom. Na prvom mestu su njihovi zahtevi, ovaj roditelj komanduje i često govori „ne“ a da čak i ne razmisli da li bi odgovor trebalo da bude „da“. Roditelj ima previše pravila, ili možda nema jasno određena pravila ali očekuje da njegovo dete bude savršeno i da nikada ne greši. Strogi, očekuju poslušnost i pokazuju moć kada se njihova deca nedolično ponašaju. Autoritarni roditelji iskazuju svoje zahteve i očekivanja i ne komuniciraju sa decom o razlozima koji stoje iza tih pravila. Na primer autoritarni roditelji insistiraju „bolje ti je da budeš dobar u školi .., zato što sam ja tako rekao“. Ovi roditelji nemaju dvosmernu komunikaciju sa svojom decom. Posledice ovakvog ponašanja mogu biti sledeće: deca izrastaju u ličnosti koje su veoma uređene i dobro organizovane, usmerene ka postignućima, radne i sklone perfekcionizmu, često u funkciji ugađanja drugim ljudima. Iako su ovi ljudi veoma produktivni tokom odraslog života, njihov skriveni problem je loša slika o sebi i nedostatak samopoštovanja. U slučaju neuspeha, počinju sebe da preziru. Dete roditelja vidi kao autoritet koji strog, rigidan i nema sluha za detetovu potrebu za podrškom. Ovakav stil vaspitanja se gradi na negativnim osećanjima otpora i straha. Posledice mogu biti i da dečija neposlušnost pređe u problematično ponašanje.
Foto-ilustracija: Pixabay.com/ Permisivni roditelj misli da sve treba da bude kako njihova deca hoće.
Permisivni stil vaspitanja je kada roditelji pokušavaju da se ponašaju tako da ne kažnjavaju, već prihvataju i odobravaju želje i postupke deteta. Oni deci postavljaju manje zahteva za odgovorno ponašanje. Ovi roditelji dozvoljavaju detetu da uređuje svoje aktivnosti, koliko god je to moguće izbegavaju vežbe kontrole, i ne ohrabruju dete da poštuje standarde definisane od spoljašnjeg sveta. Permisivan stil obeležava niska kontrola praćena niskim zahtevima uz opšte prihvatanje deteta, što za posledicu najčešće ima nisku socijalnu odgovornost i prividnu nezavisnost deteta. Ovaj vaspitni stil karakteriše visok nivo brige i jasnoće u komunikaciji, ali nizak nivo kontrole i zahteva za zrelošću. Popustljivi roditelji dozvoljavaju detetu slobodu u biranju aktivnosti, prihvataju i podržavaju ponašanje deteta i čine malo napora da sprovedu kontrolu nad njim ili da postave standarde ponašanja. Roditelj misli da sve treba da bude kako njihova deca hoće. Roditelj često popušta, teško mu je da kaže „ne“, daje detetu moć i na taj način se odriče svoje roditeljske odgovornosti u procesu vaspitanja dece, veruje u snagu prirodnog razvoja. Posledice ovakvog tipa vaspitanja mogu biti: egocentrične i narcisoidne odrasle osobe, nesposobne da vole, nedovoljno sposobne da kontrolišu impulse.
Foto-ilustracija: Pixabay.com/Autoritativan roditelj nudi sigurnost i toplinu detetu, a zauzvrat traži zrelost i poštovanje.
Autoritativan stil vaspitanja je kada je roditelj blag, ali odlučan, onaj koji ohrabruje verbalnu komunikaciju i inicijativu deteta. Svoje odluke ne zasniva na zajedničkom dogovoru, Autoritativni stil karakteriše relativno visoka, ali razumna kontrola prilagođena uzrastu deteta. Roditelj obezbeđuju čvrstu kontrolu i postavljaju visoke zahteve zrelosti, a sa druge strane nude toplinu, prepoznaju dečje potrebe i ohrabruju samostalnost. Oni ostaju otvoreni za mišljenje deteta, ali i za preuzimanje odgovornosti za čvrsto usmeravanje njegovih akcija, naglašavajući mu potrebu odlučivanja kroz komunikaciju i racionalnu diskusiju kroz interakcije koje su prijateljske, ali i vaspitne. Participacija dece, otvoreno traganje za rešenjima, racionalno obrazloženje odluka i podsticanje samoodgovornosti su karakteristike autoritativnog vaspitnog stila. Deca poštuju roditelje i veruju u njihov sud i dobronamernost.
Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy/Roditelji su najveća podrška u životu i najbolji prijatelji.
Većina mladih kažu da su roditelji imali više uticaja na njihove živote nego TV, filmovi i muzika, i niko ne može zameniti roditelja u vaspitanju stabilne i sposobne dece. Načini na koje roditelji detetu daju do znanja da im je stalo, pravila i posledice koje koriste kada se deca loše ponašaju (a sva deca se ponekad loše ponašaju) pomažu im da budu bolja u školi, da biraju bolje drugove, i da budu srećni. Ljubav, poštovanje, razumevanje i strpljenje, ali i postavljanje granica i nalaženje vremena za sebe, kao i kontrolisanje stresa i ljutnje, sve su elementi koji čine jednog dobrog roditelja. Roditeljstvo je veliki izazov, jer smo često zabrinuti, zbunjeni ili čak uplašeni. Roditeljstvo sa ljubavlju i granicama je kada roditelji: imaju pravila i drže ih se, uzmaju u obzir osećanja i potrebe deteta, uzmaju u obzir svoja osećanja i potrebe i pokazuju ljubav i poštovanje.
