Ministarka uprave i lokalne samouprave Republike Srpske Lejla Rešić ističe da je ministarstvo koje predvodi u ovom mandatu utvrdilo sistemske zakone značajne za Srpsku, među kojima je i Zakon o lokalnoj samoupravi kojim je uvedena mogućnost sankcionisanja načelnika i odbornika ukoliko zloupotrebljavaju povjerenje građana.
“Možemo biti zadovoljni onim što smo uradili od 2014. godine do sada. Sistemskim zakonima promijenjena je suština rada na brojnim poljima i kada govorimo o lokalnoj samoupravi, ali i upravi”, rekla je Rešićeva u intervjuu Srni.
Ona naglašava da je izmjenama Zakona o lokalnoj samoupravi načinjen ogroman sistemski iskorak, jer je prvi put definisana mogućnost sankcija za načelnike opština, kojima građani nisu zadovoljni, ali i za odbornike koji se igraju novcem budžetskih korisnika.
“Od 2012. do 2016. godine, kada je u Narodnoj skupštini Republike Srpske usvojeno ovo zakonsko rješenje, imali smo u lokalnim zajednicama problematične situacije. Tada smo imali različite blokade iz, najčešće, političkih razloga, a ne pravnih. Nažalost, sankcija za one koji su to sve radili nije bilo”, podsjetila je Rešićeva.
Ona je napomenula da od usvajanja navedenog zakonskog rješenja nije bilo pokušaja opoziva načelnika, kao što se u više navrata, iz političkih razloga, dešavalo u opštinama Šekovići i Kneževo.
“Važna stvar je i što smo propisali da budžet mora biti usvojen u zakonskom roku. Ukoliko, jedinice lokalne samouprave ne usvoje budžet biće izrečene sankcije. Nismo mogli da dozvolimo da zbog nemara trpe sve kategorije stanovništva radi kojih se usvaja budžet”, istakla je Rešićeva.
Prema njenim riječima, osnovna misija Ministarstva uprave i lokalne samouprave Republike Srpske jeste bila da lokalne zajednice nesmetano funkcionišu i razvijaju.
“Važno je i što smo zaustavili neplansko zapošljavnje u administracijama lokalnih zajednica. Јasno smo propisali da mogu biti tri zaposlena na hiljadu stanovnika i koliko ljudi može biti anagažovani na povremenim i privremenim poslovima. Sada nema problema, jer se planski i vođeno zapošljavaju radnici”, naglasila je Rešićeva.
Ona je podsjetila da su 2011. godine u Srpskoj bila dva grada – Banjaluka i Istočno Sarajevo, a danas ih je sedam.
“Ovo je veliki iskorak, jer je ideja bila da imamo ekonomski jake zajednice kao predvodnike regije. Svi naši gradovi sada imaju privredne komore, privredne i okružne sudove, što olakšava poslovanje privrede”, ocijenila je Rešićeva i dodala da su opštine koje su u blizini gradova u povoljnijoj situaciji jer saradnjom rješavaju mnoge probleme.
Ministar uprave i lokalne samouprave podsjetila je da su usvojeni i zakoni o opštem upravnom postupku i o matičnim knjigama.
“Stupanjem na snagu izmjena i dopuna Zakona o opštem upravnom postupku građani i privrednici u Srpskoj manje će čekati na rješavanje predmeta u lokalnim i republičkim institucijama, a već deseti dan poslije predaje zahtjeva biće obaviješteni ako je neophodna dopuna dokumentacije da bi posao bio završen”, pojasnila je Rešićeva.
Cilj je, navodi ona, da uprava bude što dostupnija građanima.
“Kada stranka dostavi nadležnom organu zahtjev, on je obavezan da u roku od deset dana obavijesti stranku da li je dokumentacija potpuna ili ne. Ako nisu dostavljena sva potrebna dokumenta za rješavanje predmeta, daje se rok od sedam dana za dopunu predmeta. Nakon toga teče rok od 30 dana, a ako ne bude dopunjena dokumentacija, smatraće se da zahtjev nije podnesen”, rekla je Rešićeva.
Kada je riječ o matičnim knjigama, ona je istakla da je cilj uvezivanje matičnih službi i skraćivanje rokova.
Rešićeva je podsjetila da je i do sada rok za rješavanje predmeta bio 30 dana, ali i navodi da je najznačajnija novina da će sada stranka biti aktivno uključena u cijeli proces kako bi na vrijeme mogla reagovati.
Izmjenama zakona, kaže Rešićeva, definisano je i pravo na odricanje od žalbe.
“To znači da, ako jedna od strana kaže da se neće žaliti, ne mora se čekati da istekne rok od 15 dana za žalbu, već će rješenje odmah postati pravosnažno”, precizirala je ona.
Govoreći o Strategiji razvoja lokalne samouprave do 2021. godine, Rešićeva je istakla da je ovim dokumentom prvi put tretirano pitanje dijaspore.
“Lokalne zajednice su prepoznale značaj naših ljudi koji žive u inostranstvu. Oni mogu pomoći lokalnim zajednicama iz kojih potiču i sigurno su najbolji amabasadori svih nas”, smatra Rešićeva.
Ona je navela da je dijaspora značajna i za napredak izrazito nerazvijenih i nerazvijenih lokalnih zajednica kojih je u Srpskoj 33.
“Za izrazito nerazvijene i nerazvijene lokalne zajednice obezbijedili smo 300.000 KM za sufinansiranje projekata koje lokalne zajednice obezbijede. Nadam se da će ovo u narednoj godini biti malo i da ćemo obezbijediti više sredstava”, kaže Rešićeva.
Na pitanje kakvi su kontakti Ministarstva uprave i lokalne samouprave sa Savezom opština i gradova Republike Srpske, Rešićeva je u intervjuu Srni ocijenila da postoji kvalitetna saradnja.
“Savez opština i gradova jedan je od naših najtežih sagovornika, ali i najkvalitenijih. Vodeći ljudi lokalnih zajednica znaju šta hoće i važno je što ovaj savez nikada nije funkcionisao na politički način. Svaki naš razgovor bio je konstruktivan s ciljem pronalaženja najboljih rješenja”, zaključila je Rešićeva.
