Antologijska misao Branka Miljkovića: “ubi me prejaka reč”, najcitiraniji stih u srpskom pesništvu, važi za sva vremena i sve oblasti ljudskog stvaralaštva.
Piše: Tomo MARIĆ
Ne mimoilazi ni sport, pre svega fudbal.
Evropska buka i halabuka digla se oko iskonstruisane priče o nameštanju utakmice Pari Sen Žermen – Crvena zvezda, u igru su uvučeni i tobož visoki funkcioneri Beograđana, riža se rasula po celoj Evropi. Nigde nijedne činjenice, nigde nijednog argumenta, nigde nijedne tvrdnje, ali zlurada priča kruži li kruži i ponavlja li se ponavlja.
Što je još grđe i tragičnije, nije jedina i nije prvi put.
Ponekad se čoveku čini, ili sam sebi postavlja pitanje: počiva li ovaj svet na (ne)istini?
Pri tome se najmanje vodi računa o sudbini ličnosti koja se uvlači u aferu, šta ona doživljava i proživljava, dokle će je i kako to pratiti u njenom trajanju, uz Gebelsovu tvrdnju da hiljadu puta ponovljena laž postaje i – “istina”!
Svojevremeno, pre blizu 70 godina, sličnu sudbinu u Banjaluci imao je sjajni golman Alojz Lojzo Popović, panter među stativama, izvodio je parade poput Vladimira Beare i bio ljubimac navijača. Junak brojnih Borčevih pobeda, sigurno najpopularniji igrač svoje generacije. Kao golmana i čoveka, uništila su ga ogovaranja, pa je tamo pedesetih godina minulog veka “prodao” utakmicu u Osijeku u okviru kvalifikacija za Borčev ulazak u Prvu ligu Jugoslavije. Jednom “puštena buva” pratila ga je do kraja života. Neistinu su lansirali, to je indirektno rekao i Milca Novaković, njegov saigrač, jedan od najboljih fudbalera u Borčevoj istoriji, dvojica igrača koja na pominjanom susretu u Osijeku “nisu imali pojma” i direktni su krivci za poraz. Pravdajući sebe, složili su priču da je Lojzo prodao utakmicu.
Ljubimac Borčevih navijača Alojz Lojzo Popović zbog toga se propio, batalio fudbal, posle je otišao u Jajce i u već u poodmaklim godinama branio za Elektrobosnu, izvodeći i tada golmanske bravure.
Umro je u Banjaluci. Sahranjen je skromno. Niko se iz Borca nije pojavio. Laž je učinila svoje.
Bar neka ovi redovi budu zrno rehabilitacije velikog golmana Alojza Lojze Popovića koji je surovo kažnjen za “(ne)delo” koje nikad nije učinio.
Valjda ono što boli, bilo ono zlo i naopako, to i nije život, ma kako zvučalo surovo.
