Politički analitičar Dragomir Anđelković ocijenio je da je za Srbiju sada bitno da konačno ozbiljnije razmisli o široj poziciji u kojoj se nalazi, te da je važno da se ne gubi u sekundarnim pojavama, već da se fokusira na suštinu.
“U tom smislu svrsishodno je da krenemo od brutalnog fakta – a ne od aktuelne albanske provokacije kojom se naši mediji usiljeno bave – da tek što je okončana bitka u vezi sa prijemom naše secesionističke južne pokrajine u Interpol, iz Brisela su nam stigle poruke da dijalog između Beograda i Prištine mora da se nastavi”, navodi Anđelković u kolumni za portal “Infosrpska”.
On napominje da je portparol Evropske komisije Maja Kocijančič pozvala, što je vrlo cinično, obje strane da što brže obezbijede potrebne uslove za to, uz svojevrsnu konstataciju da je nedopustivo da se nesporazum oko članstva samoproglašenog Kosova u Interpolu projektuje na sve ono što ima veze za evropskim integracijama takozvanog zapadnog Balkana.
“Za Brisel nije bitno što kosovsko-albanska strana do sada nije ispunila ništa ili gotovo ništa iz svog paketa ustupaka u kontekstu dijaloga koji se odvija od 2013, dok je Beograd, čak i naglašeno mazohistički, jednostrano povukao niz dogovorenih poteza sebi na štetu”, ističe Anđelković.
On dodaj da nije od značaja za EU ni posljednje, i sada aktuelno, kosovsko drakonsko kršenje Centralnoevropskog ugovora o slobodnoj trgovini /CEFTA/ iz koga proizlazi funkcionisanje zone slobodne trgovine na prostoru Balkana koji je van EU.
“Priština ga je bahato pogazila već i uvođenjem takse od deset procenata za proizvode iz ostatka Srbije. I nikome ništa! Tako će, plašim se, biti i sa najnovijim drakonskim potezima Prištine koje u svetlu posledica koje proizvode možemo da nazovemo ‘kristalnim danima’, kada se po uzoru na nekadašnje uništavanje jevrejske imovine /ali i proganjanja ljudi/ od nacista jedne novembarske noći 1938. godine, krenulo, posle dizanja taksi sa deset na 100 odsto, u spaljivanje srpskih roba južno od Ibra. Tu je stvorena atmosFera pogroma koja, ne daj Bože, lako može da se sa komercijalnih predmeta prelije i na naš narod”, upozorava Anđelković.
On je dodao da su separatistički albanski lideri na Kosovu donijeli odluku da potpuno blokiraju poslovanje srpskih firmi na prostorima Srbije koji su po Rezoluciji 1244 dospjeli pod protektorat UN, a koje su evroatlantski centri moći u narednim koracima prepustili kontroli Albanaca.
“Možda će u predstojećim satima i danima otići i mnogo dalje. Uporno provociraju i krše dogovore a onda Zapad – tako je do sada bilo, a ne verujem da će se išta promeniti – od njih i nas, ne ulazeći u to ko je stvorio probleme, traži da ih zajedno prevazilazimo /i tako se od Srbije sukcesivno izvlače nove ‘koncesije'”, navodi analitičar.
Pri tome, ističe Anđelković, dok se sa Prištinom sve radi u rukavicama i napadno uzdržano, na posredne i neposredne načine Srbiji se poručivalo i poručuje se da će ona, ukoliko se u EU birokratsko-političkim strukturama procijeni da nije dovoljno posvećena dijalogu, imati niz problema.
“Od kočenja daljeg toka evropskih integracija do povlačenja drugih poteza koji bi, za početak ovdašnjim oficijelnim strukturama, zagorčali život. Da li sve to treba da nas plaši? Uveren sam da je odgovor – gle paradoksa – ne! Štaviše, za nas može da bude samo pozitivno. Možda će nas konačno naterati da uistinu geopolitički progledamo”, navodi Anđelković.
On je ukazao da od dešavanja u Siriji do Južnokineskog mora mnogo toga pokazuje koliko se svijet izmijenio, da “nismo više zatočenici zapadne hegemonije”.
“To govore činjenice a ne puke želje! Daleko je od toga da Zapad ne može da nam napravi probleme, ali, ne zaboravimo, oni koji su tu i dalje na liniji antisrpske politike i tako već rade protiv nas, od Republike Srpske do Kosova. To što ne rade više jedino je rezultat činjenice da su zaokupljeni drugim stvarima te mi nemamo više globalni značaj kao nekada”, smatra Anđelković.
U takvim okolnostima, dodaje ovaj analitičar, racionalno sagledano, nema smisla da se uznemiravamo što nam sa zapada poručuju da nas neće primiti u EU ako ne budemo kooperativni te ne nastavimo, i to po bilo koju cijenu, pregovore sa prištinskim ekstremistima.
“Ni tako nas neće primiti u Uniju. Uostalom ni ona nije ono što je nekada bila. Tako je u mnogim aspektima, ali sada govorim o potencijalnoj koristi koju od članstva mogu da izvuku nove siromašne članice. Opet, i više nego ranije mogu da imaju štete od obaveze da svoju spoljnu i bezbednosnu politiku usaglase sa EU. Dovoljno je reći da su članice EU, protivno svojim interesima, morale da uvedu razne vidove sankcija Rusiji. NJihovi efekti su vrlo štetni kako za velike tako i male EU zemlje”, naveo je Anđelković.
On je ocijenio da su negativne posljedice antiruskih sankcija, pored ekonomije i privrede, vidljive i u bezbjednosnoj sferi, jer je EU ipak civilno krilo NATO-a, iako sve članice Unije nisu u njegovim redovima.
“Evropa preko noći može da se pretvori u veliku američku nuklearnu bazu. Naravno, kao i sa sankcijama Rusiji, usledile bi surove uzvratne mere Moskve. Nema tog značajnijeg EU grada koji se ne bi našao na meti ruskih raketa sa nuklearnim bojevim glavama. To Amerika i hoće!”, smatra Anđelković.
On ocjenjuje da do nuklearne kataklizme vjerovatno neće doći, ali hoće do mnogo većih vojnih troškova. “Iz tog ugla da se vratimo pitanju zašto SAD povlače potez koji deluje iracionalno. Odgovor nije složen: neće povećati svoju vojnu moć, ali hoće profite svog vojno-industrijskog kompleksa”, ističe Anđelković.
On je podsjetio da Vašington nerijetko uvlači svoje “partnere” u igre iz kojih za njih nastaje samo šteta.
“S obzirom na to, i da nemamo problem sa Zapadom u vezi sa antisrpskom politikom tamošnjih vodećih faktora kada se radi o Kosovu i Republici Srpskoj, valjalo bi krajnje hladno razmisliti da li ima smisla srljati u EU. To je takođe jedan, samo mekši, vid evroatlantskih integracija”, navodi Anđelković.
On je dodao da neizbježna spoljna i bezbjednosna politika koja je plod evropskih integracija njoj daje prethodno navedenu dimenziju.
“Još kada uzmemo u obzir to da se po pitanjima naših vitalnih nacionalnih interesa od niza zapadnih činioca protiv nas i dalje sprovodi politika agresije – ovaj put jedino mirnodopske a ne oružane – a da nam je Rusija ključni faktor podrške u odbrani srpske stvari /što se videlo i u kontekstu odmeravanja snaga u Interpolu/, logično je upitati se čemu sterilne a opterećujuće EU integracije? Stigli smo na tom putu do neke tačke, i to je možda OK, ali zašto bismo za ništa davali mnogo, kako bismo nastavili dalje EU stranputicom?”, zapitao je Anđelković.
Otuda, navodi analitičar, možda Hrvati, Bugari i drugi koji su sada iznova od svojih NATO šefova dobili zadatak da koče EU integracije Srbije – kao i histerična Priština koja je mislila da će volšebno dobiti baš sve što je poželjela pa kada se to nije desilo bjesni – Srbiji čine veoma veliku uslugu.
“Neka svi oni plaćaju račune za NATO politiku sankcija prema Rusiji i mnogo veće nego do sada uvlačenje EU u finansijsku i širu nuklearnu arenu, a mi da ostanemo po strani”, zaključio je Anđelković.
