Uvidom o poslovanje preduzeća u Republici Srpskoj u prvi plan se ističe činjenica da su javna preduzeća i ustanove rekorderi po broju zaposlenih radnika, a da privatne kompanije imaju primat po profitu.
Neki smatraju da nema ništa loše u tome što je država veliki poslodavac koja samo kroz javna preduzeća zapošljava više od deset odsto od ukupnog broja radnika u Srpskoj. Međutim, problem je što javna preduzeća, koja su po pravilu monopolistička, imaju višak zaposlenih i što su takvom politikom rješavali socijalnu politiku. Drugi opet kažu da uopšte ne bi bilo potrebe za, recimo dizanjem kredita kako bi se riješio problem u “Željeznicama RS” zbog nagomilanog broja radnika da je država stvorila dobre uslove za poslovanje. Da su, recimo fiskalni i parafiskalni nameti manji, mnogi radnici iz javnih preduzeća bi sada radili u privatnim kompanijama.
Monopolističke “Šume RS” su trenutno najveći poslodavac i jedno vrijeme su poslovali negativno što zvuči nevjerovatno. I sada, kada ostvaruju pozitivan rezultat, u Vladi Republike Srpske nisu zadovoljni rezultatima. Ali, ne može i jare i pare.
Ipak, nije sve tako crno. Na spisku vodećih preduzeća po dobiti ima i javno preduzeće “Putevi RS” (20,8 miliona KM). Sa značajnom dobiti posluju već nekoliko godina. Imajući u vidu iz kojih izvora se finansiraju (akcize i putarine od građana) i njihovu ulogu (održavanje puteva), njihovo poslovanje nije baš razumljivo. Putevi su uglavnom u lošem stanju, pa se postavlja pitanje čemu služi prikupljena dobit u ovom javnom preduzeću.
Hamovićev EFT u Stanarima je drugi po dobiti u Republici Srpskoj sa 39,9 miliona konvertibilnih maraka, dok je naša cijela “Elektroprivreda RS”, sa 12 preduzeća i matičnom firmom u Trebinju, imala rezultat od 16,5 miliona maraka dobiti.
Država koja je vlasnik i koja upravlja javnim preduzećama mora da se opredjeli šta želi : realan broj radnika i profitabilno poslovanje ili da i dalje zapošljava.
