Kao naručioci Šijanovog ubistva pominjani su Zoran Uskoković Skole i grupa Željka Maksimovića Make, ali nije skupljeno dovoljno dokaza, niti je pokrenut postupak
Bivši šampion Evrope u kik-boksu Zoran Šijan (35) bio je vođa surčinske grupe, koja se bavila organizovanom krađom i preprodajom ukradenih automobila, kao i trgovinom narkoticima. U spektakularnoj akciji 12. aprila 1998. godine, kada je policija upala u njihovo surčinsko sedište, uhapšen je zajedno s tadašnjim prijateljima i saradnicima Dejanom Milenkovićem Bagzijem, Ljubišom Buhom Čumetom, Zvonkom Plećićem Plećom, Ljubomirom Jovanovićem Staklenim, Pericom i Slobodanom Jokićem i Milanom Narandžićem Limunom.
Krao skupa vozila
U ovoj akciji učestvovalo je oko 200 policajaca, pretres je trajao od ponoći do šest ujutru, a zaplenjen je 31 skupoceni automobil – „mercedes“, BMV, „ferari“… Takođe, nađena je i velika količina nelegalnog oružja. Samo kod Šijana zaplenjen je revolver marke „smit i veson“, automat „uzi“, malokalibarska puška „hekler i koh“ sa optičkim nišanom i karabin „crvena zastava“…
„Moji prijatelji iz Surčina, trude se, uostalom kao i ja, da nešto stvore, da sebi i svojima omoguće što bolji život“, rekao je Zoran Šijan u intervjuu Svedoku 12. maja 1998, odgovarajući na pitanje o surčinskom klanu. „Svi oni imaju firme, obimne poslove i partnere. Neki moji prijatelji rade sa inostranstvom, gde je, naravno, mogućnost zarade veća. Da li to treba odmah, bez argumenata, podvesti pod kriminal?“
Novinar Milovan Brkić, tada zaposlen u Srpskoj reči, a sada vlasnik Tabloida, tužio je Zorana Šijana i Ljubišu Buhu za nanošenje teških telesnih povreda. U privatnoj tužbi novinara navodi se da su Šijan i Buha 17. oktobra 1996. godine, predstavljajući se lažno kao pripadnici policije, izveli Brkića sa radnog mesta, primorali ga da uđe u kola i odvezli ga u Surčin. Tamo su ga u auto-servisu, čiji je vlasnik Buha, skinuli golog i izložili linču tukući ga crevom za vodu, bejzbol palicama, stavljali mu repetirani pištolj u usta i pretili mu da će ga ubiti. Sudski proces vukao se nekoliko godina, da bi Brkić na kraju odustao.
Zoran Šijan je sredinom 1996. godine u pucnjavi u hotelu „Putnik“ bio lakše ranjen, a ukupno je u životu bio osuđivan zbog šest krivičnih dela.
Ubijen je u 27. novembra 1999. oko 1.30 ujutru u svom „mercedesu 600“, na uglu ulica Nemanjine i Svetozara Markovića u centru Beograda. U trenutku kad je Šijan zaustavio vozilo na semaforu, s leve strane prišao mu je automobil sa napadačima koji su u njega ispalili smrtonosne rafale iz „škorpiona“. „Mercedes“ je krenuo niz ulicu, prešao tramvajske šine i zaustavio se udarivši u parkirano vozilo sa druge strane ulice.
Poslednjem ispraćaju kontroverznog Surčinca prisustvovalo je nekoliko hiljada prijatelja, članova porodice i meštana Surčina. Sahrani su prisustvovali folk pevači Miloš Bojanić, Vanesa Šokčić, Violeta Viki Miljković, Marina Živković, Zoran Kalezić, nekadašnji teniser Slobodan Boba Živojinović sa suprugom Lepom Brenom, Dragan Čović, član Izvršnog odbora Skupštine Beograda, ali i mnogi Šijanovi prijatelji s one strane zakona.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Pola estrade na sahrani
Kao naručioci Šijanovog ubistva pominjani su Zoran Uskoković Skole i grupa Željka Maksimovića Make, ali nikada nije skupljeno dovoljno dokaza, niti je pokrenut krivični postupak. Šijanova majka je pre nekoliko godina u izjavi za jedan tabloid rekla: „Mog sina je ubio neko mnogo moćan, a verovatno je u njegovo ubistvo umešana i bivša Služba državne bezbednosti. Ne mogu da uprem prstom ni u koga, ali znam samo da se dva-tri meseca pre smrti posvađao s Markom Miloševićem i da ga je tada ošamario.“
