Sudija Okružnog suda u Banjaluci dr Milan Blagojević poslao je otvoreno pismo Visokom sudskom i tužilačkom savjetu (VSTS) BiH u kome tvrdi da je njihova Odluku o organizaciji rada u sudovima i tužilaštvima u BiH od 22. marta 2020. godine, suprotna zakonima i zadire u nadležnosti Republike Srpske. Ta odluka se odnosi na rad sudova i tužilaštava BiH za vrijeme pandemije virusa korona.
Pismo sudije Blagojevića prenosimo u cjelosti:
Svako naučno, a to znači ozbiljno i cjelovito izučavanje fenomena postdejtonskog razaranja nadležnosti Republike Srpske suočiće se sa deficitom monografija napisanih o tom problemu. Osim individualnog nastojanja (u čemu sam gotovo usamljenik) da se o tome napiše naučno djelo, mi ni nakon dvadeset godina nemamo nijednu knjigu čije pisanje i publikovanje bi bio poduhvat neke od institucija Republike Srpske, iako bi u takvoj knjizi Srpska kao država za buduća pokoljenja spasila od zaborava sve ono što je učinjeno na postdejtonskom frontu njenog razaranja
Ostali su, dakle, samo usamljeni zapisi u formi individualnih monografskih pokušaja, na jednoj, te raštrkane sekvence iz ogromne prakse jedva primjetnihnačina razaranja Republike Srpske na drugoj strani. Jednom od tih jedva primjetnih načina dekonstrukcije Srpske svjedočimo tokom pandemije virusa korona. On nam se dešava pred očima, a mi ga ne(ćemo) (da) vidimo. Radi se o neustavnom posezanju VSTS BiH u ustavnu nadležnost Srpske da uređuje funkcionisanje njenih redovnih sudova.
Iako je riječ o funkcionisanju tih sudova, ne bi nijednog sudije u Republici Srpskoj (barem onih iz reda srpskog naroda) da digne glas protiv toga, jer bi upravo sudije po prirodi svog posla trebale stati u odbranu ustavnosti, zakonitosti i zaštite nadležnosti Republike Srpske. Nažalost, sve se to događa i bez bilo kakve reakcije institucija Srpske. Štaviše, predsjednica Republike Srpske je 6. aprila 2020. godine donijela Uredbu sa zakonskom snagom o rokovima i postupanju u sudskim postupcima za vrijeme vanrednog stanja za teritoriju Republike Srpske. Međutim, ne htjede predsjednica (zajedno sa svojim savjetnicima i Vladom Republike Srpske) da propiše, iako je to isključiva nadležnost Republike Srpske, kako njeni sudovi da postupaju (kako da funkcionišu) u već započetim sudskim postupcima. O tome je izostala i jedna jedina riječ u toj uredbi, kako od predsjednice Republike, tako i od Vlade Republike Srpske kao predlagača uredbe.
Ne mogavši da prihvatim to ćutanje, usudio sam se da barem ja, najprije službeno (kao sudija Okružnog suda u Banjaluci), a zatim i ovim tekstom, ostavim trag o tome, rekavši VSTS BiH (u kojem su i predstavnici pravosuđa iz Srpske) sljedeće:
Sve i da sam vam ovo što ću reći napisao i poslao do 15.4.2020. godine, do kada ste odredili rok za dostavljanje prijedloga, ne bi to bilo od koristi. Ali ja vam ne pišem zbog toga, već da bih ukazao kako aktuelni VSTS BiH po ko zna koji put krši zakon. Ako pažljivo pročitate ono što ću napisati u nastavku, shvatićete koliko su ne samo pravno neutemeljeni nego i nesuvisli svi prijedlozi mjera Stalne komisije za efikasnost i kvalitet pravosuđa u BiH. Njih nam je 9.4.2020. godine dostavila izvjesni rukovodilac Projekta unapređenja efikasnosti i odgovornosti sudija i tužilaca u BiH. U prijedlozima se, na primjer, kaže da bi trebalo razmotriti mjere „uzimanja u rad predmeta koji se mogu brzo i lagano riješiti“ ili da se u sudovima „nastavi rad od kuće sudije“.
Foto: Siniša Pašalić/RAS Srbija
Ovakvi prijedlozi su nesuvisli između ostalog i zato što bi u VSTS, kao najvišoj instituciji, trebalo biti barem toliko znanja da shvatite da nijedan od važećih pravilnika o unutrašnjem sudskom poslovanju redovnih sudova u BiH ne daje mogućnost nijednom sudiji da iznosi predmet iz suda i da ga nosi svojoj kući. A bez „živog“ predmeta (onog u pisanom obliku) sudija ne može raditi svoj posao. CMS sistem, nadam se da znate, ne skenira sve što se od dokaza nalazi u sudskom spisu, pa tako ni dokaze koji su važni za pravilno odlučivanje sudije i suda.
Stoga vaše pozivanje na to da se sudijama omogući da od kuće ulaze u CMS, tj. da sude putem kompjutera, nije suvislo i protivpravno je. Moje višegodišnje sudijsko iskustvo mi više nego pouzdano govori da se predmet ne može pravilno presuditi bez da sudija pregleda svaki njegov materijalizovani prilog (dokaz), a njih, kako rekoh, nema u CMS. Samo nedobronamjerni (i neznalice) mogu tvrditi, i obmanjivati našu javnost, da se u CMS nalazi sve od priloga i dokaza koji su potrebni sudiji da bi pravilno presudio u predmetu. I samo isti takvi neprofesionalci mogu tvrditi da se uputstvima VSTS može reći sudijama: „Nosite vi predmete vašim kućama pa sudite“.
Kažem vam to zato što u slučaju Republike Srpske isključivo njen ministar pravde donosi Pravilnik o unutrašnjem sudskom poslovanju redovnih sudova u Republici Srpskoj. U sada važećem Pravilniku nije dozvoljeno sudijama da nose predmete svojim kućama. Stoga, ako držimo do vladavine prava, kada pravilnik nadležnog ministra ne dozvoljava takvu mogućnost, onda ne može VSTS da uskače kao padobranac pa da on, suprotno važećem Pravilniku u Republici Srpskoj, kaže sudijama da nose predmete svojim kućama. Ako to učinite, onda time grubo vrijeđate pravo, zadirući u tuđu nadležnost, čime se nihilistički odnosite prema Ministarstvu pravde Republike Srpske, bez obzira što to ministarstvo ćuti na ovu vašu nezakonitost.
Međutim, nije to razlog što vam se obraćam ovim putem, već nešto drugo, a sve prethodno je rečeno by the way. Dakle, ono što vam želim reći, a što ću učiniti u lapidarnom obliku u nekoliko tačaka u nastavku, svodi se na sljedeće:
VSTS BiH je donio Odluku, broj 08-02-2-1020-2/2020 od 22.3.2020. godine, o organizaciji rada u sudovima i tužilaštvima u BiH.
Njome je uredio funkcionisanje pravosudnih organa u vrijeme koronavirusa.
Odlukom je, između ostalog, rečeno da se odlažu glavni pretresi u krivičnoj materiji (osim izuzetaka iz te odluke), da se odlažu ročišta u prekršajnoj i građanskoj materiji, da se moraju organizovati dežurstva sudija i tužilaca, da na posao dolaze samo dežurne sudije i tužioci itd, itd.
Sve to je suprotno zakonu, jer VSTS BiH nema zakonsku nadležnost za donošenje ovakve odluke.
Pročitajte pažljivo član 17. Zakona o VSTS BiH (u kom su propisane nadležnosti VSTS) i vidjećete da ni u jednoj od tačaka (od 1. do 30) nije propisano da VSTS ima nadležnost da donese odluku kojom će urediti funkcionisanje sudova u vrijeme vanrednog stanja, vanredne situacije, ratnog stanja ili stanja neposredne ratne opasnosti.
Time (i jedino time) se može objasniti činjenica da je u uvodu Odluke VSTS BiH od 22.3.2020. godine napisano da je VSTS donosi na osnovu člana 17. stav 1. tačka 30) Zakona o VSTS BiH.
Ova činjenica nam govori o dvije kardinalno važne stvari.
Prva je da od tač. 1) do 29) člana 17. Zakona o VSTS BiH (a tu su, ponavljam, sadržane nadležnosti VSTS) nijednom riječju nije dato pravo VSTS da donese odluku kakva je odluka od 22.3.2020. godine.
Ostala je samo tačka 30) člana 17. tog zakona, ali ni ona nije niti može biti osnov VSTS za takvu odluku. Zašto? Pa jednostavno zato što u toj tački tako jasno piše da VSTS „vrši druga ovlašćenja utvrđena ovim ili nekim drugim zakonom“. Citirana odredba je važna zbog sledećih razloga.
Naime, kada zakon propiše ovako, kao u članu 17. stav 1. tačka 30), onda to znači da za VSTS nekim drugim zakonom (na nivou BiH ili entitetskim zakonom) mora biti propisano da ima još neku nadležnost (koja se u tom slučaju i precizira zakonom), pored onih propisanih članom 17. stav 1. tač. 1) do 29) Zakona o VSTS.
Iz ovoga dalje proizlazi da VSTS, kad se poziva na tačku 30, mora, pored te tačke, da u svom aktu navede i taj drugi zakon koji mu daje dodatnu nadležnost.
E vidite, VSTS to nije učinio u njegovoj odluci od 22.3.2020. godine, već je samo naveo tačku 30) kao navodni osnov za donošenje te odluke.
Zašto je to učinio VSTS? Ne zato što ne zna za ovo što rekoh prethodno (od 8 do 12), već zato što oni koji su pisali, a zatim i oni koji su donijeli odluku od 22.3.2020. godine, znaju da ni Zakon o VSTS BiH, a ni bilo koji drugi zakon u BiH (kako zakon na nivou BiH, tako ni bilo koji entitetski zakon) ne propisuje nadležnost VSTS da on svojim odlukama uređuje funkcionisanje sudova i tužilaštava u BiH u vrijeme vanredne situacije, vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja.
Sve to je tako zato što se funkcionisanje sudova u entitetima uređuje isključivo entiteskim zakonima. Evo vam dokaza za to, u vidu Zakona o sudovima Republike Srpske. U članu 1. tog zakona više nego jasno je propisano da se njime, između ostalog, uređuje funkcionisanje svih redovnih sudova u Republici Srpskoj. Nijednom odredbom tog zakona, niti bilo kog drugog zakona, nije data nadležnost VSTS-u BiH da on na bilo koji način svojim aktima uređuje funkcionisanje sudova u Republici Srpskoj u bilo koje vrijeme, pa ni u vrijeme vanrednog stanja. O tome, imajući u vidu prethodnu argumentaciju, može da odlučuje samo nadležni organ u Republici Srpskoj, a to je njen zakonodavni organ u normalno vrijeme, odnosno izuzetno predsjednik Republike u doba vanrednog stanja (što u tom slučaju čini uredbom sa zakonskom snagom).
Zato je, dakle, Odluka VSTS od 22.3.2020. godine grubo kršenje zakona (kako Zakona o VSTS-u BiH, tako i ostalih zakona), usljed čega su nezakonite i sve mjere koje VSTS BiH (sa sve svojom Stalnom komisijom za efikasnost pravosuđa) preduzima u vrijeme vanrednog stanja u Republici Srpskoj, proglašenog zbog virusa korona. To što institucije Republike Srpske ćute na ovo vaše suptilno neustavno posezanje u njihove nadležnosti, ne oslobađa vas od odgovornosti.
Stoga je tužno i tragično kada se u kući (VSTS BiH), koja bi trebala da bude kuća vladavine prava, postupa na takav protivpravni način, koji nije samo grubo kršenje vladavine zakona, već i dokaz samovolje i proizvoljnosti u ponašanju VSTS BiH.
17. Velika je to ljaga na obrazu ovdašnjeg pravosuđa, ako do njega (tog obraza) iko više ozbiljno i drži.
