Diplomatska nota Ambasade Kine u BiH, u kojoj se ističe da ta zemlja ne prihvata legitimitet Kristijana Šmita kao novog visokog predstavnika u BiH, ojačava poziciju Republike Srpske!
To za “Novosti” kaže profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci Željko Budimir, navodeći da to što su dve velike sile poput Kine i Rusije protiv nametanja odluke o visokom predstavniku pokazuje da Srpska i njen stav prema OHR-u nisu usamljeni.
– Dve od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN smatraju da je izbor Šmita bio nelegalan i nelegitiman. To ojačava poziciju Srpske u ovoj krizi, izazvanoj takođe nelegalnim aktom visokog predstavnika koji je bio u ostavci i koji je napravio BiH manje funkcionalnom i održivom od trenutka kada je odluka nametnuta – istakao je Budimir.
On kaže da su i reakcije iz Sarajeva, na diplomatsku notu Kine, pokazatelj koliko je BiH nemoguća država i koliko političko Sarajevo ne želi da ona prestane da bude protektorat i da ima bilo kakvu suverenost.
– Od predstavnika političkog zapada Sarajevo očekuje da sve dolazi nametanjem drugim političkim stranama i akterima u BiH, a pre svega Srbima i Hrvatima – ističe Budimir.
Podseća da je ministarka inostranih poslova BiH želela da se priključi osudi stanja ljudskih prava u Kini, što je srpski član PBiH sprečio, a što Kina očigledno prati i pamti.
– Međunarodno pravo u BiH se od 1995. selektivno koristi samo kada to odgovara politici Zapada. Ovo je pokazatelj da dve velike sile žele da vrate principe i načela međunarodnog prava u svetsku politiku. BiH i Srpska od toga mogu imati samo veliki benefit – ističe Budimir.
Milan Blagojević, profesor ustavnog prava i sudija, koji je dao ostavku u banjalučkom Okružnom sudu iz protesta, nakon nametanja “Inckovog zakona”, tvrdi da kao posledica, iz note proizilazi da se Kina sa Šmitom ne može sastajati službeno, pošto on nije visoki predstavnik.
– Iz toga proizilazi da Kina neće priznati bilo koji akt koji bi Šmit pokušao da nametne – kaže Blagojević.
On smatra da ove dve sile sada treba da izdaju i note da ne prihvataju ni “Inckov zakon”.
– Ni Savet bezbednosti UN, ni fantomski savet za primenu mira u BiH nikada do danas nisu ovlastili nijednog visokog predstavnika da u BiH može nametati zakone. Tek sa takvom dodatnom diplomatskom notom dobile bi svoj puni smisao i kasnije note Rusije i Kine. Kada se, dakle, izda diplomatska nota kojom se ne prihvata akt za koji pojedinac samovoljno hoće da bude zakon u državi, onda je takva nota apsolutno u skladu sa međunarodnim pravom – ističe Blagojević.
CVIJANOVIĆEVA: NEMA IZUZETAKA
PREDSEDNICA Srpske Željka Cvijanović smatra da su Rusija i Kina pokušale da stvari uvedu u red kada je reč o procedurama i načinu izbora visokog predstavnika u BiH.
Foto D. Pozderović
– Izrazile su jasan stav da žele da imenovanje bude legalno i legitimno, i da se stvari dešavaju proceduralno, onako kako je opisano u Dejtonu. Ako se mi pridržavamo onoga što jeste slovo “Dejtona”, zašto se onda ne bi pridržavali i drugi, bez izuzetaka – rekla je Cvijanovićeva.
