Bivši ambasador Velike Britanije u Jugoslaviji, Isrkoj i Italiji Ajvor Roberts tvrdi da je Dejtonski mirovni sporazum možda suočen sa svojim krajem.
On je istakao rekao da je trebalo da taj sporazum posluži kao lepak koji bi zaraćene krhotine povezao u zajedničku državu, ali da se sada svako malo podsećamo da taj lepak zapravo ne drži. On navodi i da je trenutnu političku krizu i u BiH i u EU potrebno rešavati njenim uzrocima, a ne simptomima.
Ističe i da se BiH još jednom našla u političkoj krizi: pregovori o članstvu u EU su u zastoju, dok Milorad Dodik preti povlačenjem iz državnih institucija, uključujući i zajedničku vojsku, de facto odvajanjem od države.
“Ali ovog puta, moglo bi da se desi da gledamo u kraj Dejstonskog sporazuma, dok ignorišemo glavni uzrok”, smatra Roberts, koji podseća da je visoki predstavnik za BiH Kristijan Šmit u svom nedavnom izveštaju Savetu bezbednosti UN zaključio da se BiH suočava s “najvećom egzistencijalnom pretnjom u postratnom periodu”, kao i na to da je pozvao na produženje mandata malobrojnih vojnih snaga EU, što je i dobio.
“Ipak, bitno je da se ne prevididi da Dodikove pretnje dolaze kao direktan odgovor na odluku kojom je sada bivši visoki predstavnik Valentin Incko nametnuo zakon, kojim se kažnjava negiranje genocida u Srebrenici kaznom do pet godina zatvora”, navodi se u tekstu u briselskom portalu Politiko, koji je prenelo sarajevsko Oslobođenje.
Incko je nakon donošenja odluke kazao dve zanimljive stvari, pre svega da zna kako će Dodik reagovati, a kao drugo da njegova odluka o nametanju zakona o negiranju genocida usklađuje BiH sa evropskim normama.
“Što se tiče prvog stava, Incko kaže da po njegovom mišljenju izazivanje najvećeg konflikta u BiH nakon rata kako bi se doneo ovaj zakon vredi, s čim se ja kao neko ko je svedočio brutalnom ratu u BiH i kao učesnik razgovora koji su doveli do Dejtonskog sporazuma teško mogu složiti. Kad je drugi stav u pitanju, usklađivanje sa EU normama ima smisla ako će zemlja neizbežno postati članica EU, osim što neće”, navodi Roberts.
“Za BiH, perspektiva članstva u EU obećavala je ublažavanje etničkih napetosti koje se nastavljaju od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. U tom smislu Dejton je značio ogroman uspeh – očuvao je mir, dostignuće za koje su mnogi mislili da je nemoguće. Osim toga, zemlja je uspela da reafirmiše BiH identitet, kojim se većina ponosi”, tvrdi on.
Međutim, Roberts navodi da su realisti uvek znali da je Dejton bio dobar način za okončanje rata, ali loš način za izgradnju države. “Mnogo je razloga zašto to nije uspelo, ali bitan je taj što je Dejton, za razliku od ranijih mirovnih sporazuma koji su predlagali multietničku kantonalnu strukturu, zapravo osigurao podelu Bosne i Hercegovine na dva etnička bloka s visokim stepenom autonomije u decentraliziranoj zajedničkoj državi”, dodaje on.
Roberts podseća kako su bivši visoki predstavnici, posebno pokojni Pedi E šdaun, pokušavali godinama da revidiraju Dejton kako bi izgradili snažniji centar, ali su se Srbi iz BiH opirali, navodeći da to nije nešto što su potpisali.
“Dakle, postojao je i postoji trajni sukob između centralizacijskih težnji visokog predstavnika i insistiranja bosanskih Srba na decentralizaciji”, zaključuje se u tekstu, ali se i dodaje da EU ne može da “šefovski nameće evropske norme preko neizabranog guvernera, ako te evropske norme nikud ne vode”.
“S druge strane, američki predsednik Džo Bajden vidi BiH i Kosovo kao nedovršeni posao i već je signalizirao da su SAD spremne da se uključe u rešavanje ovih dugotrajnih kriza. Ima izuzetno iskusan tim stručnjaka za Balkan u Stajt Departmentu i već je poslao jednog od njih, pametnog i predusretljivog Eskobara, u Bosnu da ugasi vatru, hitro preuzevši vodeću ulogu iz slabašnih ruku Evropljana”, kaže još Roberts i zaključuje kako je neobično to da je na SAD da ublaži krizu unutar same Evrope.
