Slučaj Račak je bio povod za NATO agresiju, jer je prema rečima Vilijama Vokera u tom selu izvršen “masakr nad civilima”
Tokom 78 dana koliko je trajalo NATO bombardovanje SR Jugoslavije poginulo je na hiljade ljudi, a povod za ovu agresiju bio je slučaj Račak, koji je tadašnji šef misije OEBS-a Vilijam Voker, javnosti predstavio kao “maskar nad nedužnim civilima”. Nekadašnji istražni sudija Okružnog suda u Prištini Danica Marinković, kako je ispričala za Objektiv.rs, uspela je da utvrdi da masakra nije bilo, međutim, bombe su ipak padale od 24. marta do 10. juna 1999. godine.
Danica Marinković bila je dežurna 15. januara 1999. godine kad se desio događaj u Račku. Kako nam je ispričala, sa članovima uviđajne ekipe otišla je na lice mesta, znajući da je u pitanju bila legalna i legitimna akcija policije jer je Račak bio uporište, kako navodi, terorističke bande albanskih terorista.
Međutim, nakon što je sa članovima uviđajne ekipe ušla u selo Račak otvorena je paljba na njih iz svih pravaca.
– Bili smo prinuđeni da se vratimo tako da uviđaj tog dana nismo završili. Nakon toga, tri dana, predstavnici OEBS-a, Vokerovi zamenici i saradnici su pokušavali da me spreče da uđem u Račak govoreći da je to nebezbedno. U datom trenutku kod mene nije bio prisutan strah, pogotovu što sam kao istražni sudija bila suočena sa sličnim situacijama gde sam izlazila na teren, gde su bile u pitanju teroritičke akcije, gde su pucali iz zasede na policiju, na službena vozila policije, na civile, gde su vršili ubistva nad civilima albanskim i srpskim. Sebi sam dala zadatak da treba da uđem u selo Račak zajedno sa članovima uviđajne ekipe i da vidimo šta se tačno desilo – objasnila je za Objektiv.rs naša sagovornica.
Istakla je da su u selo Račak ponovo uspeli da uđu tek četvrtog dana.
– Sve to što se desilo pre nego što smo uspeli da uđemo u Račak ukazivalo mi je da se nešto sumnjivo desilo što hoće stranci da prikriju. Pogotovu što je u međuvremenu izašao Voker sa svojom bestidnom laži da se navodno u selu Račak desio masakr nad nedužnim albanskim civilima. Mi smo 18. januara uspeli da uđemo u Račak i tad su sa nama došli predstavnici domaćih i stranih medija i tri Vokerova saradnika. Prvo što smo uradili je da smo ušli u džamiju i videli smo da tamo ima 40 ljudskih tela – kazala je Danica Marinković.
Dodala je da su odmah počeli da traže tragove bilo kakvog masakra.
– Tad je utvrđeno da masakra nije bilo. Kasnije je obdukcijom utvrđeno koji je bio uzrok smrti kod svih tih lica koja smo pronašli u džamiji – ispričala je nekadašnji istražni sudija Okružnog suda u Prištini.
Napomenula je da je tad bilo važno da su stigli na lice mesta pre Luiz Arbur, koja je tad bila tužilac Haškog tužilaštva, koja je prema rečima naše sagovornice, trebalo da dođe i potvrdi izjavu Vilijama Vokera da je u pitanju “masakr nad nedužnim civilima”.
– Na taj način je trebalo da se zatvori krug koji je posle poslužio kao povod da se izvrši NATO agresija i bombardovanje SR Jugoslavije. Međutim, mi smo pre nje došli do ljudskih tela i tada je ta naša akcija nazvana “bitka za tela” – rekla je za Objektiv.rs Danica Marinković.
Foto: Objektiv.rs
Nakon što su pronađena tela ekipa je nastavila sa uviđajem i tom prilikom su pronađeni rovovi koji su bili iskopani duž celog brda u Račku. U rovovima je bila velika količina ispucanih čaura.
– Prvog dana kad smo ušli u selo pronašli smo veliku količinu oružja, sanduke sa ručnim bombama, municijom, pronašli smo štab gde su bili locirani, pronašli smo ručno izrađene automate, ručne bombe, uniforme. Istraga, koju sam ja sprovodila u selu Račak, utvrdila je da su to bili pripadnici terorističke bande, a nikako nedužni seljani i civili i dokaz da masakra nije bilo ni na jednom telu koje je pronađeno u džamiji – dodala je naša sagovornica.
Obdukciju nad telima vršili su srpski, beloruski i finski patolozi. Na čelu finskog forenzičkog tima nalazila se Helena Ranta koja je održala konferenciju za medije 17. marta 1999. godine, nedelju dana pre početka NATO bombardovanja.
Nekadašnji istražni sudija Danica Marinković nije bila obaveštena da će Ranta taj dan biti u Prištini i da će da održi konferenciju za štampu. Helena Ranta je godinama kasnije priznala da je izjavu davala pod pritiskom Vilijama Vokera, a na hiljade ljudi stradalo je zbog bombardovanja.
– Njena obaveza je bila da prvo nalaz finskih forenzičara dostavi istražnom sudiji zato što sam ja dala nalog da u postupku obdukcije pored srpskih patologa i beloruskih učestvuje i finski tim. Ona je kao njihov šef bila dužna da primerak nalaza dostavi meni i da me pozove na konferenciju. Mogu da pretpostavim da me nije pozvala jer je sve vreme dok se radila obdukcija saradnja između mene i nje je bila nikakva. Nije bila voljna da sarađuje. Osetila sam da je pristrasna, da ona ima neki drugi razlog što je uzdržana, rekla je da će kasnije da daju pismeni nalaz i mišljenje. Osetila sam da nešto ona krije i da ima drugi zadatka. Da njen zadatak nije da utvrdi istinu i da zajedno sarađujemo i sa istinom izađemo u javnost.
Ostali članovi koji su bili profesionalci, patolozi finski, koji su vrsni stručnjaci i koji su sarađivali sa ostalim članovima izneli su jedinstven zaključak nakon izvršene obdukcije da su povrede nanete iz vatrenog oružja. Međutim, ona to nije htela da potpiše. Kao razlog je iznela da je potrebno da se urade dodatne analize u Finskoj i da će da dođe sa tim nalazom, a meni taj nalaz nikad nije dostavljen.
Na konferenciji nije bila odlučna u svom zaključku, bila je nesigurna, pominjala je kao da se desio zločin nad civilnim stanovništvom, verovatno, nije sigurna. Tačno se osetilo da ona nešto krije ili ne sme da kaže što se ispostavilo kao tačno kad je objavila knjigu. Tad je rekla da je imala veliki pritisak od Vokera. Imala sam prilike da gledam konferenciju. Videla sam da je gledala u njega sa nekom nesigurnošću i strahom i da joj je on kontrirao i da je pokušao da je gađa olovkom – kazala nam je Danica Marinković.
Nalaz obdukcije je pokazao da su se tragovi baruta nalazili na 39 tela od 40. Parafinske rukavice su skinute u prisustvu finskih članova ekipe za uviđaj, sve je rađeno transparentno, istaklaje u razgovoru za Objektiv.rs naša sagovornica.
– Svima je bilo jasno da tu i od masakra nema ni m. Međutim svi su imali zadatak da nađu povod da se izvrši agresija nad Jugoslavijom – napomenula je.
Foto: EPA PHOTO EPA/LOUISA GOULIAMAKI/lg-cl
SVEDOČENJE U HAGU
Nekadašnji istražni sudija Okružnog suda u Prištini Danica Marinković je nakon šest godina dobila poziv da svedoči u Hagu. Prvo je bila pozvana da bude svedok tužilaštva.
– Jedan dan su došli na vrata kod mene tamo gde sam stanovala. Predstavili su se i rekli da bi da me saslušaju. Kad sam ih pitala gde rekli su da, ako hoću, to možemo da uradimo kod mene u stanu. Rekli su da su to radili sa svim svedocima jer se oni najlepše osećaju kod kuće. Rekla sam im da me zvanično pozovu kako zakon nalaže. Deset radnih dana su me saslušavali i ja sam imala svoju priču i istinu, ali njima to nije odgovaralo. Rekla sam im da sam utvrdila i dokazala da nisu bili u pitanju civili. Kad su mi dali da potpišem zapisnik, u njemu nisu naveli moje odgovore već kako njima odgovara. Ko zna šta su sve radili sa svedocima koje su saslušavali kod kuće. Nisu me pozvali kao svedoka – istakla je.
Oko pola godine kasnije Danicu Marinković je pozvao tim odbrane Slobodana Miloševića.
– Pripremala sam svedočenje sa njim. Marta 2005. godine sam počela sa svedočenjem u Hagu kao svedok odbrane. Račak se svima stavljao na teret, ali uspeli smo da odbranimo i da Račak bude izbačen iz optužnice zato što nije mogao da bude dokazan – kazala nam je.
PROTERIVANJE SA KOSOVA I METOHIJE
Nakon što je završeno bombardovanje SR Jugoslavije naša sagovornica proterana je sa Kosova i Metohije. Kako nam je otkrila, to joj je jako teško palo. Nedelju dana pred odlazak plakala je dan i noć.
Kad je iz Prištine krenula u Lazarevac plakala je celim putem.
Nakon što je proterana pod pretnjom da će joj neko oduzeti život, slušala je priče kako su Srbi prodali Kosovo i Metohiju.
– To mi je mnogo teže palo nego saznanje da su nam kosovski Albanci neprijatelji. Ako vi posle toliko vremena ne znate šta su Albanci uradili srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, ne vredi da vam ja bilo šta pričam. Kamo sreće da nikad nisam morala da napustim Prištinu – objasnila je Danica Marinković.
ALJBIN KURTI
Kao istražni sudija Danica Marinković je imala priliku da svojevremeno sasluša sadašnjeg premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija koji joj je pre suđenja, ne krijući koliko mrzi Srbe, priznao da se rat spremao od 1991. godine.
– Aljbin Kurti je bio okrivljen u predmetu gde mu se stavljalo na teret udruživanje radi neprijateljske delatnosti. To je bilo za vreme bombardovanja, lišen je slobode i ja sam mu odredila pritvor. Odlično je znao srpski, ali je postavio uslov da će da da svoju odbranu jedino ako mu napišem da je državljanin “republike Kosova”. Rekla sam mu da ne mogu to da mu upišem. Tačno mu se videlo da je okoreli separatista, da ne može očima da me gleda. On je kao student organizovao studentske demonstracije na Kosovu i Metohiji, naročito u Prištini, bio je portparol njihovom idejnom vođi Ademu Demaćiju. Rekao je da su išli i na obuku da se pripremaju za rat u gradu. On je osuđen na 15 godina zatvora i vlast posle 5. oktobra ga je amnestirala, kao i sve albanske teroriste – zaključila je razgovor za Objektiv.rs nekadašnji istražni sudija Okružnog suda u Prištini Danica Marinković.
Detaljan intervju sa Danicom Marinković možete da pogledate u videu koji se nalazi na početku teksta.
