Pesma “Jedina Srpska” može da smeta svakome ko se zalaže da srpski narod zauvek nosi žig večitog krivca. U ovoj pesmi nema ničega uvredljivog za druge narode, osim ako nekome ne smeta samo postojanje Republike Srpske. To je onda njegov problem. Nama niko ne može da zabrani do volimo svoje.
Rekao je ovo u razgovoru za “Glas Srpske” Feđa Dimović, jedan od osnivača legendarnog hip-hop kolektiva “Beogradski sindikat”, o zabrani njihove pjesme “Jedina Srpska”, muzičkog poklona ovog sastava za 30 godina postojanja Republike Srpske.
Pomenuta numera, je po već isprobanom receptu, kada je u pitanju nekoliko sličnih numera ovog benda, prvo izazvala veliku pažnju, potom su uslijedili napadi u jednom dijelu medija, a i zabrana pjesme i cenzura od strane društvenih mreža, što je po riječima Dimovića, na neki čudan način sasvim logično, jer pomenute mreže ne vole suprotno mišljenje od stavova američke vlade. Ovakvu situaciju grupa je već iskusila sa numerama “Dogodine u Prizrenu” i “Sviće zora”, a koje su učvrstile njihov status nacionalnih heroja popularne kulture.
– “Jutjub” je u vlasništvu multinacionalne korporacije “Gugl”, koja u svom poslovanju prati glavni tok politike američke vlade. Neke naše pesme su u suprotnosti sa njihovom balkanskom politikom, pa je i logično što trpimo cenzuru od “Jutjuba”. Isto se odnosi i na jedan deo medija u Srbiji koji su u vlasništvu stranaca i koji se ne bave klasičnim novinarstvom, već implementacijom određene politike i vrednosnog sistema – kazao je poznati muzičar.
Sama pjesma donosi veoma zanimljiv žanrovski spoj hip-hopa i etno-tradicije, u kojem ste se već oprobali sa etno-grupom “Trag” i numerom “Dogodine u Prizrenu”, uz tematsko bavljenje sa bolnim tačkama srpskog naroda poput Kosova, Crne Gore i Srpske, a sada i sa Danicom Crnogorčević. Kako je došlo do tih saradnji, kako ste zadovoljni rezultatima i reakcijama?
– Saradnja sa etno-grupom “Trag” je nastala sasvim spontano, tako što sam ja nazvao Valentinu Milekić kako bih je zamolio da nam daju pravo da koristimo sempl iz pesme “Crven cvete”. Pošto mi je Valentina reka da autor pesme nije sastav “Trag”, već Jelena Bojović, kroz razgovor smo došli na ideju da uradimo zajedničku pesmu. To se posle pokazalo kao odličan model za ovakvu vrstu muzičke fuzije. Ideja o saradnji sa Danicom Crnogorčević datira još iz vremena litija. Mi inače baš retko sarađujemo sa drugim umetnicima, ali nam je nekako prirodno bilo da uradimo pesmu sa Danicom Crnogorčević. Ona nije diva, već vila naše muzičke scene i mnogo smo ponosni što smo uradili zajedničku pesmu. Pogotovo je značajno to što imamo sinergiju muzičara iz Srbije i Crne Gore u pesmi o Republici Srpskoj, koja na simboličan način predstavlja i jedinstvo srpskog naroda.
Generalno, istrajavate na staroj školi repa, imuni ste na domaću trep folk varijantu, kako gledate na ovu vrstu hip-hopa i koliko je to uopšte rep, a koliko nešto drugo?
– Mi po stažu jesmo stara škola, ali smo muzički i te kako prihvatili malo moderniji zvuk. Poznavaoci hip-hopa su dobro primetili da je pesma “Jedina Srpska” urađena na “dril” matricu, koju je komponovao pretalentovani di-džej Sajlent. To što danas mnogi nazivaju trepom ili trep folkom je zapravo klasičan turbo-folk, koji nema nikakvih dodirnih tačaka sa hip-hopom, osim što ga rade ljudi koji su se nekad bavili tom vrstom muzike. Nemam ništa protiv nečijeg muzičkog ukusa, ali mi smeta što se kroz tu muziku promoviše materijalizam, nihilizam i autošovinizam. Većina tih muzičara peva o nekakvom Balkanu i izjašnjavaju se kao Jugosloveni. Oni to naravno rade zbog veće zarade, a imaju podršku medija kojima odgovara da omladina ima nove idole koji su anacionalni i nezainteresovani za društvena dešavanja.
Muzika nije primarni posao nikog u “Beogradskom sindikatu”, koncertno niste bili previše aktivni, jer izgleda da niste podobni ni za jednu vlast u Srbiji posljednje dvije decenije, ipak čini da je period pandemije, ako je suditi po broju objavljenih singlova, bio vrlo inspirativan za grupu?
– Meni je uvek zanimljivo kad me neko pita da li smo još aktivni. To znači da se aktivnost danas svodi na prisustvo u medijima, a ne na realan rad i angažman. Mi smo bend koji je svoj prvi album snimao u analognoj tehnologiji, a danas svoje pesme objavljujemo na digitalnim platformama za slušanje muzike. Za sve to vreme smo uspeli da zadržimo kontinuitet u radu i slušanosti. Ne furamo se kao mnogi na staru slavu, pa je tako jedna od naših poslednjih objavljenih pesama “I dalje kidam” bila i najveći hit na našem poslednjem velikom koncertu u novosadskom “Spensu”. Još nismo rekli svoju poslednju reč.
U numerama “Izvini Srbijo” i “Danima”, vrlo ste oštro secirali današnje stanje u Srbiji, ali kako sami kažete, “koliko to danas nekog zanima, jer niko nema vremena da u oči pogleda”, a kamoli da se zabrine zbog moralnog, ekonomskog, demografskog, političkog sunovrata društva, koji čini se nikad nije bio izraženiji i ogoljeniji kao u vremenu pandemije.
– Hvala Vam što ste to primetili, pošto ima puno onih koji se prave ludi po pitanju postojanja ovih i još nekih pesama koje kritikuju vlast i sistem. Neki nas bez blama optužuju kao da nismo uradili ni jednu takvu pesmu, ili im se ne dopada naše viđenje političke situacije i želeli bi da više zvučimo kao vesti na N1. Mi pokušavamo i da uđemo u koren problema, da pokušamo da razumemo zbog čega nam se iste stvari stalno ponavljaju, umesto da samo grebemo po površini. Trudimo se da ponudimo rešenje umesto da samo kukamo o posledicama. Otuđenost, apatija i opšta nezainteresovanost su jedan od glavnih razloga za dezintegraciju našeg društva. Vera, ljubav i sabornost, koje mi promovišemo u našim pesmama, su put do oporavka. Interesantno je da dok smo repovali samo o posledicama nismo nailazili na toliku cenzuru kao danas, kad smo manje besni i agresivni, ali mnogo konkretniji i konstruktivniji.
Socijalizam, devedesete, ratovi, sankcije, bombardovanje, “pobjeda” demokratija, optimizam i nikad veće razočarenje, mogao bi glasiti kratki opis naše istorije u posljednjih sedamdesetak godina. Koliko je krivica do nas, a koliko do drugih, za kapitalna nesnalaženja u velikim nacionalnim izazovima prošlog i ovog milenijuma?
– Ako posmatramo istoriju Srbije od srednjeg veka pa do danas, videćemo da je naša sudbina uvek zavisila od odnosa velikih sila. Na mnoge događaje nismo mogli da utičemo, ali je problem što iz nekih loših iskustava nismo izvukli pouke. Mogu da razumem da je stvaranje prve Jugoslavije bila istorijska težnja srpskog naroda da živi u jednoj državi iako je bilo puno razloga da se ne ulazi u takvu opasnu avanturu, koja nas je posle koštala genocida, Jasenovca i drugih strašnih stratišta. Ono što ne mogu da razumem je da su Srbi posle Drugog svetskog rata ponovo odabrali Jugoslaviju i komunizam, umesto da imaju sopstvenu naciju i državu koja će biti zasnovana na našim istorijskim tradicijama. Takođe mi nije jasno kako mnogima nije jasno da nam je još iz vremena Napoleonovih osvajanja na Balkanu, od strane Francuske, kasnije Britanije, a sada SAD, dodeljena uloga remetilačkog faktora i da na nas gledaju kao na produženu ruku ruskog uticaja na ovim prostorima, iako se mi iz petnih žila trudimo da budemo deo zapadnog sveta. Srbija je jedino napredovala kada je shvatala svoj geopolitički položaj i vodila politiku sopstvene koristi.
“Maskom” je prošle godine objavio izdanje albuma “Beogradskog sindikata” naziva “Bssst… Tišinčina”, i to na dvije ploče, a povod je jubilej – 20 godina od originalnog izdanja. Sa ove distance kako gledate na taj album?
– To je antologijski album koji je udario temelj hip-hop scene u Srbiji i otvorio vrata mnogim reperima koji su posle nas došli. Nakon ovog albuma hip-hop postaje jedan od glavnih muzičkih pravaca kod nas. Sam album je obradio širok spektar različitih tema i mnogima je to naš omiljeni album. Mene asocira na jedno davno prošlo vreme, kada sam imao mnogo manje briga i kilograma.
Novi album
Kako stoje stvari sa novim albumom, za koji u publici definitivno postoji vrlo velik interes, a čini se da inspiracije nikad nije bilo više?
– Nismo odustali od želje da uradimo album, ali je nekada potpuno nepotrebno da pesme stoje na gomili umesto da se slušaju. Zamislite da smo pesmu “Jedina Srpska” ljubomorno čuvali za nekakav album, umesto što smo je objavili za 30 godina od osnivanja Republike Srpske. Ono što mogu da obećam je još novih pesama, a manje je važno kako ćemo da ih upakujemo. Mnogo je važnije da ih podelimo sa našim ljudima.
