Svi griješimo i niko nije savršen, niti smo se rodili sa uputstvima kako da budemo najbolji roditelj na svetu, ali ako neko pokuša da vam ukaže na greške koje činite u odgoju svog deteta, svakako ih poslušajte i razmislite.
Naše navike i greške koje pravimo čak i nesvesno mogu da ostave dugoročne posledice, ma koliko god mislili da to „nije to ništa strašno“.
O tipičnim roditeljskim greškama govorio je američki psiholog Majk Liri i to na osnovu čestih pitanja i komentara na forumu portala Fatherly.com.
Prema njegovom mišljenju, ovo su tipične greške koje roditelji prave:
Dajete deci preveliki izbor
Hoćeš li, dušo, ovo ili ono? Ne, dete želi nešto treće. Mnogi roditelji misle da je bogat izbor dobar za dete, ali činjenica je da deca zapravo u velikoj većini slučajeva ne žele izbor, nego vas kao vodiča. Njima nije potrebno da ih zatrpavate izborima koji ih zbunjuju i daju im previše slobode da postanu previše zahtevni.
Previše ih hvalite za sve što urade
Na pohvalu se lako navikavaju, pa deca koju se hvali za svaki korak i svaku radnju doslovno postaju zavisna od pohvale. Na kraju je više neće posmatrati kao podstrek, već kao obavezu koju roditelj mora ispuniti kako bi se dete osećalo dobro zbog svega što je uradilo. Ne zbog dela, napretka, uspeha, već zbog vaše pohvale.
Trudite se da ih uvek i svuda usrećite
Zadatak deteta je da nauči kako samostalno da pronađe svoju sreću, a ne da stalno čeka vas da je donesete. Ne crvenom, već plavom šoljom, svakodnevnim novim igračkama, udovoljavanju njihovim stalnim željama. Na taj način će dete svakog dana sve više udaljavati od pravog razumevanja sreće.
Previše ih mazite i udovoljavate im
Vremenom će njihov cilj postati nešto što nijedan roditelj ne želi: previše udovoljavanja će ih naučiti pravom značenju manipulacije i cilj će im biti da vas nateraju da im još više udovoljavate. Dajte im prst, koliko god da ih volite, i uskoro im ni cela ruka neće biti dovoljna.
Aktivno dete pokušavate još više da aktivirate
Dete koje je teško zadržati “normalnim” roditelji često upisuju na nekoliko aktivnosti, misleći da im na taj način pružaju šansu da se ispucaju, ali deca često počinju da se preopterećuju. Teško je razaznati da li su i dalje tako aktivni jer su naučili da budu aktivni ili su toliko (hiper)aktivni jer više ne znaju šta bi sa svim tim silnim aktivnostima. Aktivnoj deci povremeno treba pružiti prostor za dosadu.
Smatrate ih previše pametnima
Budimo realni, neki roditelji će svoje dete hvaliti do neba nazivajući ih pametnim malim glavicama samo zato što su se (ponovo) uspavili u noši. Nije loše podsticati svoje dete, ali sve treba biti uravnoteženo. Previše pohvala i „pametnih“ prideva će dete s vremenom naterati da misli da je ono jedino pametno, a svi ostali baš i nisu. To dovodi do arogancije, što retko ko voli.
Vera i ideologija od ranog detinjstva
Roditelji često veruju da će rani usmeravajući nauke o veri i ideologiji postaviti dete na pravi put već od prvih dana, ali deca su suviše mala da bi razumela tako velika pitanja kao što su vera i religija, posebno u periodu kada počinju da shvataju licemerje pojedinih ljudi i njihove odluke i navike.
Ćutite o tabu temama
Ako pred decom ćutite o tabu temama kao što su seks, pa čak i novac, to ne znači da će dete te teme izbeći u životu. Zato umesto da upravo roditelj bude taj koji će u poverenju reći svom detetu mnoge važne životne stvari, ćutanje će samo naterati dete da traži odgovore od drugih ljudi, daleko od vas.
Previše ih kritikujete zbog grešaka
Nije dobro hvaliti ih za svaku sitnicu, ali isto tako nije dobro biti previše kritičan kada je reč o njihovim greškama. Zapamtite da kod odraslih konstruktivna kritika može podstaći želju za unapređenjem, ali kod dece taj pristup često ne daje rezultate. Previše kritike može da ih natera da odustanu, a želja za savršenstvom će ih učiniti veoma ljutim ako pogreše.
Ponižavanje, ignorisanje, pretnje
Dok neki roditelji greše blagim pristupom, popuštanjem i pohvalama, drugi idu u drugu krajnost koristeći metode ponižavanja, ignorisanja i pretnji. Nijedan od ovih pristupa nije dobar, jer nedostaje mera i umerenost. Pristup prve grupe može dovesti do arogancije i zahtevnosti, dok će pristup druge grupe dete učiniti nesigurnim, s niskim samopouzdanjem i osećajem da su im sigurnost i poverenje narušeni od strane roditelja.
Foto: Evgeny Atamanenko/Shutterstock
.
Prisiljavate ih na neprimerene stvari za njihove godine
Ovo je posebno vidljivo u porodicama sa mnogo dece, gde stariji „mačići“ dobijaju pažnju i brigu sve dok ne preuzmu obaveze prema mlađoj braći/sestrama, iako su i sami još premali da se samostalno brinu o sebi, a kamoli o mlađima od sebe.
Ne ograničavate njihovo vreme pred ekranom
Da deca bar mogu da odrastu bez toliko mnogo ekrana, sigurno bi bila aktivnija, maštovitija i kreativnija. S obzirom na to da je gotovo nemoguće izbeći ekrane u današnjem vremenu, ograničavanje vremena koje provode pred ekranom je najbolje što možete učiniti za svoje dete. Deca brzo postaju zavisna od digitalnih sadržaja i tada vaše želje o tome kakva bi deca trebalo da budu postaju nevažne, jer dete vidi samo oblike ekrana.
Ne dozvoljavate deci da se dosađuju
Žao vam je da vidite kako se deca šetaju po stanu ne znajući šta bi radila (posebno ako su već postala zavisna od ekrana). U tom trenutku roditelji često žure da ih zabave, iako svi dečji psiholozi tvrde koliko je dosada zapravo korisna za podsticanje kreativnosti, smišljanje igara i maštanje.
Štitite ih od negativnih posledica i gubitaka
Sve je više roditelja koji iz najbolje namere žele da deci pruže sve što nisu imali u mladosti – kupuju im sve što požele, vraćaju im sve što su privremeno „izgubili“, prete im bez stvarnih posledica i onda dolazi trenutak iznenađenja: „Moje dete više ne poštuje ništa ni nikoga“. Svi moramo da naučimo kako je to gubiti i ne dobiti, kako bismo znali da cenimo ono što imamo i što dobijemo.
Ne dozvoljavate im da se igraju rizične igre
Kada su napolju, deca se smeju igrati samo na bezbednom igralištu jer je to jedino mesto gde su sigurna. Dokazano je da takva deca postaju osetljivija na zdravstvene probleme, nesigurnija u društvenom okruženju, manje sposobna za suočavanje sa rizicima u životu kada više ne budete toliko pazili na njih.
Ne pokazujete interesovanje za njihov dan i utiske
Pre spavanja, za vreme obroka, tokom večernjeg druženja – stvorite naviku razgovora sa svojim detetom. Pokažite interesovanje za sve što im prolazi kroz glavu, jer će dete tako razviti naviku da vam se obrati svaki put kada im se nešto dogodi, bilo malo ili veliko.
Ne čitate im priče
Ma koliko se stalno pričalo o tome da je čitanje i listanje priča čak i maloj deci veoma korisno za njihov razvoj i stvaranje navike čitanja koja će im kasnije biti od ogromne koristi i dalje je mali broj dece koja imaju privilegiju da uživaju u takvim trenucima sa porodicom.
Dudu uzimate prerano
S obzirom na to da ne postoje „veliki“ dokazi koji bi potvrdili da će duda više škoditi nego koristiti, ostavite je detetu dok ono ne bude spremno da se odrekne te svoje utešne navike. Za mnoge situacije, duda je velika uteha, ne samo za spavanje.
Blagi udarci po guzi i nakon što je dete napunilo 5 godina
Jedno je kada blagim lupkanjem po peleni pokušavate da objasnite detetu da nešto ne sme raditi, ali kada primenjujete fizičko nasilje prema detetu koje već razume komunikaciju, samo ćete povećati osećaj besa, ljutnje i nasilja kao jedinog rešenja za probleme.
Hranite ih samo onim što vole
Nije važno da dete bude siti posle svakog obroka, važno je da se upoznaju sa raznolikom hranom kako bi stekli osnovu za kasnije zdraviju i uravnoteženiju ishranu. Iako ne vole brokoli i možda će brže ogladneti, vi činite veću korist tako što ih izlažete različitim ukusima i namirnicama umesto da ih uvek hranite istom hranom.
