Danas je Velika Gospojina, jedan od najvećih hrišćanskih praznika koji proslavlja Pravoslavna Crkva.
U nastavku teksta saznajte zašto se Velika Gospojina smatra praznikom majki i dece, koji se običaji vezuju za ovaj praznik, kao i šta nikako ne bi trebalo da uradite na ovaj dan.
Zašto je Uspenje Presvete Bogorodice praznik majki i dece?
.
Uspenje Presvete Bogorodice (Velika Gospojina) je jedan od najznačajnijih pravoslavnih hrišćanskih praznika koji slavi uspenje Device Marije, majke Isusa Hrista, u nebesko carstvo. Ovaj praznik je od posebnog značaja za majke i decu iz više razloga:
Majčinstvo Marije: Bogorodica Marija se smatra uzorom majčinstva i čistote. Njen uzor i posvećenost Bogu su duboko inspirativni za majke koje žele da svoju decu vaspitavaju u duhu vere i ljubavi. Marija je pokazala veliku veru, poslušnost Bogu i nežnost prema svom Sinu, što su karakteristike koje se često povezuju s idealima majčinstva.
Molitve za decu: U mnogim kulturama, posebno u pravoslavnom hrišćanstvu, majke se mole Presvetoj Bogorodici za zaštitu, zdravlje i sreću svoje dece. Velika Gospojina je prilika da se te molitve još dublje ojačaju, jer se veruje da je Presveta Bogorodica prisutna i brižna za svoju decu i da će posredovati kod Boga za njih.
Dužnost i posvećenost: Učenje i primer Marije podsećaju majke na važnost njihove uloge u vaspitanju i odgoju svoje dece. Ovaj praznik ih podstiče da svoju dužnost i posvećenost prema deci shvataju ozbiljno i sa duhovnom dimenzijom.
Zajedništvo i porodični duh: Velika Gospojina je prilika za okupljanje porodica i zajedničko slavlje. Majke i deca mogu da se udruže u molitvi, pesmi i zajedničkom vremenu provedenom u crkvi. To pomaže jačanju porodičnih veza i duhovnog zajedništva.
Sve u svemu, Velika Gospojina ima duboko duhovno i porodično značenje, što je čini prikladnom prilikom za slavlje majčinstva i povezanosti između majki i njihove dece.
Koji se običaji vezuju za praznik Velike Gospojine
.
Običaji vezani za praznik Velike Gospojine (Uspenje Presvete Bogorodice) mogu varirati u zavisnosti od kulture, regiona i verske tradicije. Evo nekoliko uobičajenih običaja koji se često praktikuju na ovaj dan:
Crkveni obredi: Na Veliku Gospojinu se održavaju posebne crkvene službe i liturgije posvećene Presvetoj Bogorodici. Vernici se okupljaju u crkvama kako bi prisustvovali molitvama, pesmama i propovedima koje slave njenu ulogu u hrišćanskom spasenju.
Blagoslov voća i bilja: Ovaj praznik pada u vreme kada je berba voća i bilja obično najbogatija. Mnoge pravoslavne crkve organizuju blagoslov voća i bilja, koji vernici donose na liturgiju. Blagosloveno voće se potom deli među prisutnim vernicima.
Nošenje venaca i cveća: U nekim regionima, običaj je da vernici na ovaj dan nose venac od cveća ili bilja. Venac simbolizuje radost i slavlje, a takođe se povezuje s prirodnim darovima koje je Bog stvorio.
Posete crkvama: Na ovaj dan, mnogi vernici posećuju crkve posvećene Presvetoj Bogorodici. Hodočašća do manastira i crkava koje nose njeno ime su česti.
Porodična okupljanja: Velika Gospojina je prilika za porodična okupljanja. Porodice se često sastaju i provode vreme zajedno, deleći obrok i razgovarajući o duhovnim temama.
Post i uzdržavanje: Iako Velika Gospojina nije strogi postni dan kao neki drugi praznici, mnogi vernici se uzdržavaju od mesa i mlečnih proizvoda.
Određeni narodni običaji: U mnogim kulturama postoje specifični narodni običaji vezani za ovaj praznik. To može uključivati tradicionalne igre, pesme, obredne povorke i druge manifestacije.
Molitve i posvećenost: Ovaj praznik se koristi kao prilika za molitve i posvećenost Presvetoj Bogorodici. Vernici se obraćaju njoj s molbama za zaštitu, blagoslov i vođstvo.
Običaji mogu varirati, ali svi imaju zajedničku svrhu – proslaviti ulazak Presvete Bogorodice u nebesko carstvo i izraziti duhovnu povezanost s njom.
Šta ne treba raditi na Veliku Gospojinu?
.
Na Veliku Gospojinu, koje se slavi 28. avgusta, postoje određeni običaji i tradicije koje se pridržavaju, posebno među pravoslavnim vernicima. Evo nekoliko stvari koje se obično ne preporučuju da se rade na ovaj dan:
Post i uzdržavanje: Velika Gospojina je postni dan, što znači da se vernici uzdržavaju od konzumiranja hrane životinjskog porekla (mesa, mlečnih proizvoda, jaja) i alkohola.
Rad i fizički napori: Ovaj dan se često smatra odmorom i posvećenjem Bogorodici Mariji. Stoga se izbegavaju naporni fizički poslovi, ukoliko je to moguće.
Ljutnja i svađe: Velika Gospojina je vreme kada se vernici trude biti u miru i ljubavi prema bližnjima. Zato se izbegavaju svađe, nesporazumi i negativne emocije.
Slavlje i veselje: Iako je ovo dan posvećen Bogorodici Mariji, on je ipak posni dan i obično se ne praktikuje slavlje, veselje i organizovanje proslava kao što je to slučaj na drugim verskim praznicima.
Putovanja: U nekim kulturama, putovanja se ne preporučuju na ovaj dan, jer se očekuje da vernici ostanu u svojim domovima i posvete vreme molitvi i duhovnom razmišljanju.
Ostavljanje hrane na stolu: Ako je danas post, treba voditi računa da hrana ne ostane na stolu, budući da se vernici uzdržavaju od obroka životinjskog porekla.
Ružne reči i negativne misli: Ovo je dan kada se trudiš biti pozitivan i usmeren ka duhovnim vrednostima, stoga izbegavaj ružne reči i negativne misli.
Ovi saveti se zasnivaju na tradicionalnim običajima i verovanjima, ali svako može svoj pristup prilagoditi svojim ličnim uverenjima i okolnostima.
Da li se posti na Veliku Gospojinu?
.
Na Veliku Gospojinu (28. avgust) se u pravoslavnoj tradiciji ne praktikuje strogi post kao što je to slučaj za neke druge velike posne dane. Umesto toga, ovaj dan se često obeležava kao blagi post, gde se vernici uzdržavaju od mesa, ali ne i mlečnih proizvoda i ribe.
Postoji razlika u pravoslavnim crkvama i lokalnim tradicijama, pa se može dogoditi da neke zajednice praktikuju stroži post na ovaj dan.
Velika gospojina molitva
.
U nastavku teksta pročitajte jednu od molitvi posvećenih Velikoj Gospojini:
“Oče naš i Bogorodice Djevo, raduj se, blagodarimo Ti na svakom danu i svakom času i Tebi slavimo Tvoje sveto ime. Blagodarimo Ti na svakom daru koji nam šalješ i molimo Te, velika Djevo, da nas Ti pokrivaš svojom majčinskom ljubavlju. Na današnji dan kad se slavi tvoj ulazak u Hram Gospodnji, molimo Te da nas pratiš i štitiš svojom nebeskom zaštitom. Ti koja si Majka Božja i naša zaštitnica, moli za nas svojeg Sina, da nam podari blagoslov, zdravlje i mir. Pomozi nam da hodimo pravim putem i da sledimo tvoj primer poslušnosti Bogu. Neka tvoje sveto ime bude naša snaga i uteha u svim vremenima i iskušenjima. Daj nam da svojim životom svedočimo tvoju ljubav i brigu za nas. Pomoli se za nas, sveta Djevo, i prinesi naše molitve pred prestol Božji. Amin.”
Ovo je samo jedna od mogućih molitvi koja se može izgovoriti na Veliku Gospojinu.
