Fudbal Republike Srpske, Fudbalski klub Leotar, celo Trebinje i Hercegovina izgubili su velikog prijatelja, vrednog radnika, istinskog saradnika, nenadmašnog profesionalca i čoveka kakvi su danas retki – Radislava Rašu Kundačinu koji nas je, pre nekoliko dana, zauvek napustio, i otišao možda na bolje mesto nego što je ovozemaljsko bitisanje.
Tek kada izgubimo nekoga dragog i iskrenog shvatimo ustvari koliko nam nedostaje i koliko smo ustvari bili bogati što smo ga poznavali i imali priliku da razgovaramo s njim i sarađujemo.
-Eh, Basara sreće ti, šta to opet nešto juriš i ganjaš da pišeš. Ma pusti to. Sve je to tako, ali… – znao je često da mi kaže kada ga nazovem i pitam da proverim informaciju.
Bio je pouzdan i uvek iskren, pa čak i na svoju štetu. Imao je čojstvo, uvek je druge čuvao od sebe, a oni koji su ga napadali razoružavao je šarmantnim osmehom najmudrijeg fudbalskog čoveka. Život je posvetio najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.
Rašo Kundačina je bio sinonim za Fudbalski klub Leotar. I kada je na „Policama“ sve vrvelo bio je neprimetan, kada nikoga nije bilo u klubu uvek je podmetao svoja leđa i čuvao fudbalsku svetinju u „Dučićevom gradu“.
-Vidi Basara, đe Leotar da se ugasi? U Trebinju će pre sve da propadne, a Leotar će večno da traje. Ovo je klub koji je neuništiv. Mi uvek nađemo rešenje, nego samo to nekad ovako treba – rekao mi je Rašo jedne prilike kada sam ga pitao jel’ se Leotaru sprema rđav scenario?
U selu Orahovica, na putu između Bileće i Berkovića pronašao je svoj večni dom u koji je otišao u 62. godini stanovanja na Zemlji. Mnogi prijatelji došli su na njegov poslednji ispraćaj. Delegaciju Fudbalskog saveza Republike Srpske predvodio je predsednik Mile Kovačević sa generalnim sekretarom Rodoljubom Petkovićem, potpredsednik Đorđe Vučinić, njegov Trebinjac, oprostio se prigodnim govorom, kompletno rukovodstvo Leotara predvođeno Milanom Tomanovićem, pa saradnici i prijatelji: Milorad Lale, Goran Kosorić, Rodoljub Oljača, Andrija Lečić, Dragan Kulina, iz Beograda je stigao i profesor Miodrag Radanović, novinar Dubravko Curać… U večnu kuću su ga odneli bivši igrači Leotara na čelu sa nekadašnjim kapitenom Sinišom Mulinom. Nisu izostali ni današnji fudbaleri trebinjskog prvoligaša.
-Izgubili smo velikog prijatelja i pouzdanog saradnika, čoveka za kojeg nije bilo prepreka. Kako je živeo tako nas je i napustio, tiho, nečujno. Fudbal Republike Srpske i Savez su ostali bez velikog oslonca i uzdanice – istakao je Mile Kovačević, predsednik FSRS.
Rašo Kundačina je bio omiljen ne samo u Trebinju, već i celoj Republici Srpskoj, BiH. Svojim iskrenim odnosom i fudbalskim pregalaštvom „kupovao“ je i najveće pesimiste pokazujući da i u ovom rđavom i nedefinisanom vremenu ima zrno poštenja i morala čiji je verni predstavnik bio upravo on.
Smrt ga je zatekla na funkciji člana Takmičarske komisije Fudbalskog saveza Republike Srpske, bio je komesar takmičenja Druge lige – istok. Takođe, njegovo ime nalazilo se i na listi delegata Premijer lige BiH, a poslednju utakmicu koju je pratio na toj funkciji bio je sudar u Mostaru između Zrinjskog i Rudar Prijedora (2:1), 20. marta.
-Ne mogu da verujem da Raše više nema. Upravo u Mostaru sam ga bolje upoznao, pričali smo i razmenjivali iskustva pred utakmicu, pričao je samo o fudbalu. Imao je bogato fudbalsko iskustvo – rekao je direktor Rudar Prijedora Vukašin Đaković na vest o smrti Kundačine.
Zbogom dobri naš Rašo, veliki čoveče i prijatelju. Neka te anđeli na nebu iznad krševitog Leotara čuvaju i paze.
Slavko BASARA
Nagrada Žurnala i FSRS – 2012.
Radislav Rašo Kundačina je više od četiri decenije bio posvećen fudbalu, a u Leotaru je bio nezamenljiva karika poslednjih četvrt veka. U organizaciji FS Republike Srpske i Sportskog Žurnala proglašen je za najboljeg fudbalskog radnika za 2012. godinu.
-Ovo je za mene najsvetliji trenutak u karijeri – rekao je tada.
Videli smo se na istoj manifestaciji i proteklog januara kada nam je spasavao bateriju telefona svojim punjačem, a poslednji put 2. marta na Izvršnom odboru FSRS kada je podnosio izveštaje za nastupajuću prolećnu sezonu. Nažalost, bilo je to njegovo poslednje fudbalsko izlaganje u Banjaluci.
