Ne zna se šta je gore po srpske nacionalne interese. Zato obojica lidera moraju da nadvladaju svoju sujetu i otkažu skupove svojih pristalica. Ovako sam 1991.godine, kao predsjednik Odbora beogradskih studenata za odbranu srpskih Krajina, završio saopštenje o najavljenom četničkom mitingu Vuka Draškovića i najavljenoj partizanskoj proslavi 7. jula od strane Slobodana Miloševića.
Isto mislim o mitingu opozicije i kontramitingu vlasti u Banjaluci. Da je pameti ne bi bilo ni jednog ni drugog. Ali pameti nema. Da je ima ne bi visoki funkcioner SNSD iz Trebinja Luka Petrović sve one koji dođu na miting nazivao neprijateljima Republike Srpske. Šta su on i njegova stranka godinama radili, kako su vodili Srpsku, ako ona među Srbima ima toliko neprijatelja?
Ništa bolje ne mislim ni o optužbama SNSD da protest opozicije u Banjaluci organizuje Bakir Izetbegović. (Uopšte ne sumnjam da se Alijin sin raduje protestu i priželjkuje što veće međusrpske sukobe, po mogućnosti uz upotrebu svijetloga oružja, ali je protest ipak proizvod srpske pameti.)
Ali koliko god se Dodik i njegovi upinjali da pokažu da im ne nedostaje smisla za „odvaljivanje“ gluposti, opozicija je i ovaj put uspjela da ih nadmaši. Što nije nimalo lako.
Kada sam juče sa Kupreške visoravni „sišao“ u Banjaluku i „sudario“ se sa grafitom „Turci su Srbima uzimali jednu trećinu, Dodik nam uzima tri trećine“ i bilbordima „Oslobodimo Srpsku“, što je glavna parola okupljanja koje prave SDS, PDP, Mladen Bosić, Dragan Čavić i Mladen Ivanić, prekrstio sam se. Prvo što mi je palo na pamet bilo je pitanje koji idiot im je smislio i predložio takav slogan? I koja „pametna“ većina je takav prijedlog prihvatila?
Da li su ti ljudi svjesni težine poruke koju šalju? I od koga bi to oni da oslobađaju Republiku Srpsku? Kojoj su upravo Srbi, a ne neko sa strane, na demokratskim izborima, izabrali parlament, vladu i predsednika republike.
Kažu, od Milorada Dodika i njegovih tajkuna i kriminalaca. Nešto se ne sjećam da su je, dok su bili na vlasti, „oslobađali“ od svojih. A bilo ih je. I ima ih.
Samo ratom razoreni Kupres, opština koju pas nije imao za šta da ujede, vaskolikom srpstvu je podario pet tajkuna, od kojih su trojica bili perjanice SDS. Još su Kuprešani po napuštenim hrvatskim kućama oko Banjaluke skupljali kauče da bi imali na čemu da prespavaju, kad su Karadžićevi miljenici sa Kupreške visoravni, bez dana ratnog staža, krenuli da otvaraju pilane i benzinske pumpe i u gradu na Vrbasu podižu veleljepne dvore od nekoliko stotina kvadrata. Mile i njegovi stankovići i radišići su samo nastavili tamo gde su stali Karadžić, Krajišnik i njihovi mandići, roguljići i dušanići.
Ako je RS okupirana, okupirana je odlukama notorne pijandure Pedija Ešdauna i ostalih visokih predstavnika da se Srpskoj oduzme niz dejtonskih nadležnosti koje su joj davale sve atribute države. Nema terazija koje bi mogle da izvagaju ko im je u tome više pomogao, da li uzdanice SDS ili perjanice SNSD. U skladu s tom činjenicom, jedino smisleno „oslobađanje“ RS bilo bi vraćanje njenih dejtonskih nadležnosti.
Ne mislim da će se 14.maja u Banjaluci ponoviti beogradski 5.oktobar. Prosto ne mogu da zamislim da su Srbi u BiH sami sebi toliki dušmani, da će rušiti Republiku Srpsku, za koje su četiri godine ratovali i u njene temelja ugradili tolike žrtve. Ali nije zgoreg podsjetiti da su Đinđić i ostali lideri DOS-a, uglavnom kursisti CIA iz Segedina, tada takođe pozivali na „oslobađanje Srbije“. Optuživali su Miloševića za izdaju i kriminal. Da bi ga ubrzo nakon preuzimanja vlasti ubjedljivo nadmašili u obe discipline.
Istine radi, red je podsjetiti i na činjenicu da im je u rušenju Miloševića svojski pomagao baš Milorad Dodik. Ako je suditi po politici koju vodi poslednjih godina, danas se stidi što je učestvovao u tim sramotnim događajima.
Nadam se da se Čavić, Bosić i Ivanić jednog dana na isti način neće stiditi svoje uloge u rušenju Dodika.
Da se razumijemo, nemam ništa protiv da ga sruše i prije subote. Ali ne na ulici, već na izborima.
