Jedan od najpoznatijih japanskih sportskih novinara i saradnik japanske državne televizije Jukihiko Kimura posetio je Banjaluku i Republiku Srpsku u potrazi za „materijalom“ za novu knjigu koju priprema o fudbalu i životu ovog dela Evrope.
Kimura je autor nekoliko knjiga o Draganu Stojkoviću Piksiju i Ivici Osimu, a ovaj put došao je u Banjaluku s ciljem da sazna više detalja iz života legendarnog Miljana Miljanića. Sagovornik mu je bio poznati banjalučki publicista i novinar, saradnik našeg sajta, Tomo Marić, inače autor svojevrsne knjige „Miljan, ljudi i vrijeme“ prevedene na španski, engleski, ruski i francuski.
Razgovor je vođen u hotelu „Palas“, a Kimuru su interesovali odnosi između Miljanića i Osima, tadašnjih jugoslovenskih republika, reprezentaciji SFRJ u Italiji, Zvonimiru Bobanu…
U društvu prevodioca Dragane Špice Tomo Marić i Jukihiko Kimura su razmenjivali pitanja i odgovore.
– Sada su mi neke stvari mnogo jasnije, pokušavam da sklopim sliku o ovim krajevima i podnebljima – rekao je Kimura koji je tom prilikom od Tome Marića dobio knjigu „Miljan, ljudi i vrijeme“ na engleskom jeziku.
Taj razgovor eminotavan je na japanskoj državnoj televiziji i imao je izuzetan odjek. Izdvajamo ključne delove iz intervjua sa Tomom Marićem.
O Miljanu Miljaniću:
-Još sedamdesetih godina prošlog veka Miljan Miljanić je tvrdio da će fudbal osvojiti azijski i afrički kontinent. Govorio je to i na osnovu svog iskustva jer je u FIFA bio zadužen, kao njen instruktor, upravo za taj deo sveta. Tako je, na primer, na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 1974. godine kada je Jugoslavija pobedila Zair sa 9:0 još u svlačionici rekao Džajiću, Oblaku, Katalinskom i ostalima: „sad ste ih, naivne za veliko takmičenje, katastrofalno porazili, a videćete u budućnosti da će fudbaleri sa afričkog i azijskog kontinenta činiti čuda“. Sve što se kasnije dogodilo Miljanu je dalo za pravo. Fudbal je izuzetno popularan u Kini i Japanu, osvaja i Indiju, dok su Singapur i Malezija zaluđeni ovim sportom, a mnoge afričke reprezentacije igraju fudbal na svetskom nivou. Fudbaleri sa tih prostora igraju u vrhunskim klubovima Real Madridu, Mančester Junajtedu, Juventusu, Bajernu… sve to ustvari govori da je Miljan bio veliki vizionar.
O Ivici Osimu:
-On je izrastao u svetskog stručnjaka, dokazao se na svim poljima, gde je god radio ostavio je dubok trag, imao gotovo fudbalsku misionarsku ulogu. Kad samo sarađivali s kraja devedesetih godina, kad u Jugoslaviji mnogo toga nije više bilo kao pre, funkcionisali smo besprekorno, a on je u tom komplikovanom vremenu pokazao da je ne samo sjajan trener, već i human čovek, da razume čak i ono što je bilo teško razumeti. To mogu samo kompletne ličnosti, a Osim je zaista kompletan čovek.
O fudbalerima koje je trenirao legendarni Miljan Miljanić:
-Čiča je govorio u superlativima, da je Dragan Džajić neprikosnoven fudbaler, da je imao je Božji dar za tu igru, i da bi u nekim drugačijim društvenim i političkim okolnostima bio još veći, a i ovako je, po njemu, najbolje levo krilo što se pojavilo u svetu fudbala. Bio mu je desna ruka i u Zvezvdi i reprezentaciji, istinski vođa, uviđavan prema saigračima, publika ga je volela, a to na svakoj tački Balkana nije baš jednostavno postići. Miljanić se ponosio i sa Vinsente Del Boskeom za kojeg ke prićao da je bio sjajan igrač, a izrastao je i u vrhunskog stručnjaka. Slabost mu je, uz Amansija, govorio je Miljan, bio i Zvonimir Boban, za koga je rekao da je sve znao o fudbalu…
Govoreći dalje priče iz svoje knjige „Miljan, ljudi i vrijeme“ Tomo Marić je rekao:
-Teško da će se u bliskom vremenu pojaviti slična ličnost kao što je bio Miljan Miljanić. Uz to što je bio izvanredan trener, bio je i diplomata, čovek rad svakom pomoći, izuzetno obrazovan, po meni intelektualac prve klase, nije čudo što su njemu bili bliski ljudi Matija Bećković, Veljko Bulajić, Boro Krivokapić, Dobrivoje Bobi Janković. Nije bilo oblasti ljudskog stvaralaštva od kulture, nauke ili sporta, a da on tu nije bio u svakom trenutku, „na svom terenu“. Mene je, jednom prilikom, iznenadio s koliko informacija je raspolagao o Rukometnom klubu Borac iz Banjaluke koji je bio neprikosnoven u Jugoslaviji i u Evropi. Uvek je u Beograd išao gledati generaciju Petra Pere Perovića, Jerolima Karadže i Vladimira Jovića. S Perovićem je bio i u posebnom „bratstvu“ jer obojica su Crnogorci…
Emisija na Japanskoj državnoj televiziji izazvala je posebno interesiovanje i za knjigu „Miljan, ljudi i vrijeme“, a sam Jukihiko Kimura je spreman da je prevede na japanski jezik. Veličina Miljana Miljanića, zahvaljujući, između ostalog i knjizi Tome Marića „Miljan, ljudi i vrijeme“ uistinu je obišla celi svet.
Zlatna povelja Miljan Miljanić
U akciji „Dan fudbala“ koju organizuje Ministarstvo porodice, omladine i sporta Vlade Republike Srpske, Sportski Žurnal i Fudbalski savez Republike Srpske, uz podršku Fudbalskog saveza BiH ustanovilo je prestižnu nagradu „Zlatna povelja Miljan Miljanić“ koja će se narednog januara po četvrti put dodeliti ekipi ili pojedincu koji su ostavili najdublji trag u afirmaciji fudbala ovog dela Evrope, bez obzira u kojem svojstvu bio u fudbalu. Dosadašnji laureati bili su: selektor BiH koji je reprezentaciju odveo na SP u Brazil Safet Sušić, najbolji srpski sudija Milorad Mažić, koji je dosegao najviše evropske vrednosti, dok je prošle godine veliki svetski as Predrag Mijatović ovo prestižno priznanje internacionalnog karaktera uručio omladinskoj reprezentaciji Srbije do 20 godina, koja se okitila titulom prvaka sveta u Novom Zelandu.
I ove godine, biće oštra konkurencija za četvrtog laureata. Možda i zbog značaja ove nagrade televizijski snimci sa manifestacije „Dan fudbala“ u Banjaluci objave državne televizije, pored onih iz regiona, i Španije, Italije, Francuske, Nemačke, Austrije…
„Miljan“ i nagrade
Autor Tomo Marić za knjigu „Miljan, ljudi i vrijeme“ dobio je brojne novinarske i književne nagrade kako u Republici Srpskoj, tako i u regionu i u Evropi. On posebno ističe nagradu Udruženja sportskih novinara Beograda „Za očuvanje srpskog jezika“, jer u knjizi Tomo Marić piše ijekavski, a Miljanove reči su na ekavskom jeziku.
Knjiga je promovisana u Beogradu, Novom Sadu, Budimpešti, Banjaluci, Madridu… a Tomo Marić posebno ističe:
-Na promociji u prepunom amfiteatru u Budimpešti bilo je prisutno više od dve hiljade ljudi, a Miljana su dočekali ovacijama. Bilo je tu i članova one nezaboravne reprezentacije „lake konjice“ na čelu sa Ferencom Puškašom i Đulom Grošičem.
