“Podrška malim i srednjim preduzećima u aktivnijem uključivanju u proces organizacije praktične nastave” jedan je od projekata Agencije za ekonomski razvoj grada Prijedora “PREDA-PD” za stvaranje bolje veze između obrazovnog sistema i preduzeća koja žele radnu snagu po mjeri poslodavca, pise Srna
Istraživanja pokazuju da države sa više učenja zasnovanog na radu, odnosno sa jakim sistemom stručnog obrazovanja i praktične nastave imaju manju stopu nezaposlenosti mladih, a kvalitetna praktična nastava olakšava tranziciju iz obrazovanja i obuke ka zapošljavanju.
Projekat finansira EU kroz program Erazmus plus. Ukupna vrijednost projekta je 463.985 evra uz sufinansiranje partnera od 92.796 evra, a partneri Agencije “PREDA-PD” su Centar za jačanje preduzetništva “CEDIT” iz Toskane, italijanski Oksfam, Institut za učenje i inovacije iz Erlangena i Agencija za lokalne razvojne inicijative “ALDI” iz Goražda.
Učešćem BiH, Italije i NJemačke podstiče se razmjena iskustava između triju zemalja sa velikim potencijalom za zajedničko učenje, gdje je u BiH u toku rasprava o tome kako povezati privredu i obrazovanje, u Italiji je od 2015. reformisano obrazovanje u pravcu većeg učešća praktične nastave, a NJemačka je vodeća zemlja u Evropi kad je u pitanju dualno obrazovanje.
Sanja Karanović iz Agencije “PREDA-PD” rekla je da se projekat sastoji od sedam radnih paketa i da će trajati do septemrba 2018. godine, te da je u toku uspostavljanje baze podataka i radne platforme.
“Elementi baze trebalo bi da budu opšti podaci o obrazovnim institucijama i koje profile školuju, te opšti podaci o malim i srednjim preduzećima koja potražuju radnike za sticanje prakse, njihov broj zaposlenih, razvojne tendencije, kvalifikacije koje zahtjevaju, specifične vještine”, navela je Karanovićeva.
Savjet za obrazovanje i zapošljavanje grada Prijedora raspolaže podacima da svega deset odsto od 193 anketirana poslodavca ima učenike na praktičnoj nastavi, njih 54 odsto tvrdi da ne postoji komunikacija sa srednjim školama, 67 odsto je nezadovoljno radnom snagom koju dobija iz srednjih škola, a 61 odsto smatra da je potrebno više praktične nastave.
Paradoks je da poslodavci godinama kritikuju obrazovni sistem, a posebno kvalitet praktične nastave, a da je vrlo nizak procenat onih koji su voljni uključiti se u proces praktične nastave i dati joj svoj doprinos kako bi imali kvalitetniju radn snagu na tržištu rada nakon što ti đaci završe školovanje.
