Majstor tekvandoa i sportista koji se upisao u Kuću slavnih u Las Vegasu, Prijedorčanin Veso Arežina (57) već 22 godine uspešno trenira decu u klubu “Ljubija”.

Članovi ovog kluba su i na skoro održanom Međunarodnom takmičenju u Ljubljani, treći put zaredom osvojili titulu apsolutnog prvaka.

Arežina za “EuroBlic” priča da deca iz „Ljubije” na takmičenja odlaze puna ushićenja.

– Kažem im da idemo na takmičenje da se opustimo i upoznamo sa drugim sportistima, ali oni kada dođu tamo, ne znaju da gube. Nikada kod njih nema pada u rezultatima, pa su i mene kao trenera time opteretili – tvrdi on.

Ipak, smatra da jačinu kluba ne čine medalje kojih do sada imaju preko 5.000 i pehari kojih je 688. Ističe da je tekvando klub „Ljubija” njegova porodica.

– Ja svoju porodicu držim na okupu, volim tu decu jer nemam svoju. Međutim, strog sam, i svojim radom sam dokazao da deca vole disciplinu. Decu ne možete lagati, dete vas prihvati ili ne prihvati – objašnjava Arežina svoj rad sa decom.

Veruje da se u današnje vreme klubovi brzo osnivaju i isto tako brzo gase, jer treneri žele kvantitet zbog finansijske koristi.

– Treneri ne stignu postići kvalitet, jer ne žele da ulaze u dubinu duše deteta. Lakše je doći i samo uraditi sat i po treninga, ali kada se vi posvetite svakom detetu i kada znate njegove probleme i osećaje, onda se postiže jačina – smatra on.

Posleratne godine u kojima je „Ljubija” počela da radi, pamtiće čitav život.

– U Ljubiji su bila deca izbegla iz 28 opština. Okupio sam ih u klub, kao i decu koja su tamo i pre živela. Krenuli smo iz školske sale, koja nije imala struje. Stavaljali smo sveće na prozore. Kimone je po celu noć šila majka moje supruge od čaršafa koje su neka deca krala od roditelja, jer se nije imalo ništa 1995. godine – priseća se on.

Navodi da su se već naredne godine, sa takmičenja u Vlasenici vratili sa medaljama koje su ujedno prve u posleratnoj opštini Prijedor.

Priča da su nakon toga usledila brojna takmičenja na koja su deca išla više gladna nego sita, ali redale su se i nagrade.

Arežina kaže da mu je 2013. godine u Zagrebu na takmičenju prišao Miroslav Brežan, direktor Kuće slavnih za Evropu. On mu je, priseća se, rekao da je nominovan za ulazak u Kuću slavnih za tekvando.

– Pitao sam ga hoće li to biti negde u Hrvatskoj, a on se nasmejao i rekao mi da je to u Las Vegasu – prepričava Arežina.

Ističe da je neposredno pred dodelu oskara u Las Vegasu, doživeo priznanje u Prijedoru, jer su po celom gradu bile polepljene njegove slike na bilbordima.

– Kada sam došao u Las Vegas, kada sam video gde se nalazim, među kojim ljudima i elitom tekvondoa, uhvatio me strah, kao da sam dobio temperaturu. Pitao sam se zašto ja, a odgovor je bio „neko prati vaš rad“. Novinari su zaslužni, jer su pratili sve što sam radio od 1996. i da nije bilo novinara ne bi se čulo za mene – smatra on.

Arežina je inače rođen u Sarejevu gde je kao dečak počeo da trenira fudbal, potom boks i na kraju se opredelio za tekvando koji je bio novi sport na našim prostorima.

Po blagoslov u Klisinu

Pored sporta koji razvija prave ljudske vrednosti, Arežina smatra da i vera u Boga otkriva pravi put za čoveka.

– Nismo otišli nikada na takmičenje, a da pre toga nismo otišli po blagoslov u manastir Klisinu. Ja sam u ovom manastiru oko godinu i po dana pomagao u oltaru, dok je tu bio samo otac Vasilije i dolazio je tadašnji episkop bihaćko-petrovački Hrizostom – priča on.

EuroBlic