Izgleda da je poslednjih godina u modi mrzeti “ženske” praznike
I pre nego što počnete sa pričama o tome da je većini žena svaki dan 8. mart, da svaka zaslužuje da svaki dan bude njen, razmislite o tome koliko je ovaj datum istoriski značajan. Iako je tokom istorije bilo smena između matrijarhata i patrijarhata, i iako je još Aristofan smestio “žene u narodnu skupštinu” (Eklesijazuse) one nisu dospele tamo čak ni mnogo godina posle.
Ovaj dan zapravo ni nije posvećen vama, već Klari Cetkin i Luizi Zic, a slaveći ga vi slavite slobodu svih žena ovoga sveta. Možda bi adekvatniji pozdrav umesto “Srećan 8. mart” bio “Srećan dan Klare Cetkin i Luize Zic”. Slavljenjem ovoga dana vi ne slavite samo samu sebe već sve žene ovoga sveta i utirete put ka većoj jednakosti i slobodi budućih žena.
Budući da slavljenjem 8. marta dajete podršku ženama, setite se da žene u mnogim zemljama poput Saudijske Arabije, Vatikana, Libana i Ujedinjenih Arapskih Emirata, još uvek imaju ograničeno pravo glasa, ali da sve to može da se promeni, kao što se već jednom promenilo.
Foto: Pixabay.com
Ukoliko još uvek mislite da je 8. mart uzaludan praznik, pročitajte razlog zašto treba odmah da prestanete da ga hejtujete:
Istorijski ovaj praznik je nastao kao politička, ekonomska i socijalana borba žena za ravnopravnost. U svom začetku to je bio socijalističko politički događaj, a prvi dan žena organizovala je Socijalistička partija Amerike 28. februara 1909. godine u Njujorku, povod je bio sećanje na Međunarodni štrajk krojačica 1908. godine.
Prve javne demonstracije žena zaposlenih u industriji su se zapravo dogodile 8. marta 1857. u Njujorku, kada je više od 15.000 žena, protestvovalo tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Policija ih je sve rasterala, ali su žene dva meseca kasnije osnovale sindikat i zahvaljujući njihovom radu, protesti 8. marta postali su tradicija.
Foto: Pixabay.com
Avgusta 1910. godine organizovana je “Međunarodna konferencija žena”, a Luiza Zic je inspirisana američkim socijalistima predložila osnivanje “Međunarodnog dana žena” u čemu ju je podržala socijalistkinja Klara Cetkin (kasnije vođa komunista). Predlog je podržalo samo 100 žena iz 17 različitih zemalja, pa još uvek nije bio određen datum obeležavanja praznika. Nekoliko meseci ranije 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na inicijativu Klare Cetkin, uveden je dan večnog sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1857. godine.
Tek 1911. godine je prvi put obeležen “Međunarodni dan žena”, čak preko milion ljudi je izašlo je ulice Nemačke, Danske, Austrije i Švajcarske. Ta vremena su bila vremena ženskih borbi, kada su zahtevale pravo glasa i pravo da ravnopravno učestvuju u javnim funkcijama.
Foto: Pixabay.com
U Rusiji je ovaj praznik prihvaćen daleke 1965. godine, sve do tada bio je radni dan, a nakon ove prelomne godine postaje neradni. Nešto kasnije 1977. godine ovaj dan postaje neradan i na Zapadu, ali tek kada su Ujedinjene nacije zvanično proglasile 8. mart “Međunarodnim danom žena”.
Tokom vremena 8. mart je polako padao u senku i nije više imao svoj revolucionarni znak. Feministkinje su ponovo počele da ga slave šezdesetih godina, a Ujedinjene nacije su zvanično 8. mart proglasile Međunarodnim danom žena 1975. godine.
Treba naglasiti i da je u SFRJ ovaj praznik obeležavan kao jedan od značajnijih praznika, mada nikada nije bio neradan. Danas se umesto protestima on obeležava poklanjanjem cveća i čokolada. Slaveći ovaj dan vi postajete deo velike revoulcije, a ako su mogle feministkinje da ga slave, nema razloga da ga vi danas mrzite.
