Velikani svetskog tenisa za Telegraf otkrili razloge “rivalstva”
Malo je reći da će polufinale pariskog Mastersa između Đokovića i Federera ostati dugo u sećanju svih koji su imali privilegiju da budu njegovi savremenici. Odavno su mečevi ova dva super-heroja svetskog sporta prevazišli okvire turnirskog takmičenja – a postali nešto što se priziva i citira u biranim momentima života onih koji u tenisu vide „nešto više“.
– Zadovoljan sam svime što sam postigao u Parizu i, iako sam osvojio turnir u Bazelu prošle nedelje, zapravo sam igrajući ovde stekao samopouzdanje. Složićete se sa mnom da je za jednog igrača dobro kada je potreban neko poput Novaka Đokovića, ponovo svetskog broja 1, da vas eliminiše iz turnira. Zar ne – bez previše lamentiranja nad današnjim porazom se osvrnuo na svoju kampanju na pariskom Mastersu posle dvogodišnjeg odsustva Rodžer Federer.
Federeru nije lako pao poraz od Novaka; Foto: Tanjug/AP
Onima koji su pratili barometar tenzije uživo u hali Bersi jasno je da su dva-tri poteza odlučila o tome da švajcarski maestro staloženo govori o svom porazu u polufinalu, a ne o trijumfu izvojevanom kroz tročasovnu dramu kojoj su podlegli i oni koji su je proživljavali u sedištima pored terena i širom sveta. Paralelno sa virtuoznim pasažima igre koje su ovi teniski „živi Bogovi“ priredili tokom njihovog četrdeset sedmog zvaničnog ATP sučeljavanja, analitičari su vadili iz sećanja i datoteka šta bi sve moglo da se desi pri ovom ili onom razvoju situacije što bi moglo da prelomi dramu u korist jednog od njih.
Ipak, da se ponovi Rodžerov neobjašnjiv pad u nivou igre iz odlučujućeg seta u Sinsinatiju, naravno u kompaktnoj formi završnog taj-brejka i da Švajcarac izgubi tri uzastopna poena (uz fatalnu duplu servis grešku) za zaostatak od 5-1 – zaista niko nije mogao da pretpostavi. Jer, ceo dotadašnji tok meča bi mogao da bude upamćen kao jedan od najkvalitetnijih koji su donedavni i aktuelni svetski broj 1 odigrali na 2 dobijena seta u toku svog dugogodišnjeg rivalstva.
Novak je burno proslavio pobedu u polufinalu Pariza; Foto: Tanjug/AP
Novak Đoković je bio onakav kakvog smo ga priželjkivali od te ominozne 2016 godine. Kada je upravo ovde iskoračio sa teniskog trona i krenuo na (izgleda, sudbinski) put ponovnog pronalaženja (teniskog) sebe. Problemi sa servisom iz jučerašnjeg meča sa Čilićem su „obrisani“ kroz besprekorni jutarnji trening, a da nisu bili, to bi sigurno bio kraj Novakovih nadanja za osvajanje pete titule ovog Mastersa. Jer, Federer je pokazao da, i u ovom poznom teniskom dobu, ne prašta greške tog tipa, i ne samo to.
Novak je morao da bude, i na sreću je bio – atleta, gimnasta, šahista, arhitekta, fajter, alhemičar da bi dobio ovaj meč, i sreća koju je izrazio po njegovom kraju jasno opisuje nenadmašni nivo sveukupnog angažmana pre i tokom meča kako bi isti bio dobijen. Asovi koji se tako dobro poznaju, a još i sprijatelje (što se desilo na nedavnom Lejver Kupu u Čikagu), među sobom nemaju nikakve tajne niti iznenađenja. Pitanje koje u ovakvim mečevima odlučuje pobednika je: ko će biti prvi ko će trepnuti, i time pokazati da je, ipak, samo čovek.
Teniski protokol je zadovoljen – obojica su osvojila po set, i meč je odlučen u završnom taj-brejku. Sve zbog čega ovaj sport i to kako ga njih dvojica igraju budi podjednako oduševljenje kod onih koji ga žive i koji ga prepoznaju kroz njegove aktere viđeno je večeras u Parizu, u meču koji je Novak bez ustezanja nazvao jednim od najkvalitetnijih koji su odigrali tokom karijere, a uz pobedu protiv Nadala na Vimbldonu, najboljim ove sezone.
Uz dužni kritički osvrt prema neiskorišćenih 12 brejk lopti u tri seta, kao i nešto lošijem pristupu riternu na drugi servis protivnika, Novak je, naravno, krajnje optimističan i pozitivan u rezimeu meča. I pored totalne tenzije, na terenu je bilo i smeha (Federerov obskurni volej u kome je dva puta udario lopticu u istom zamahu), što je možda do pre neke godine bilo nezamislivo u duelima ove dvojice asova. Na pitanje Telegrafa obojici asova da li je nedavni zajednički timski nastup, saradnja i druženje na terenu i van njega na nedavno održanom Lejver Kupu u Čikagu suštinski promenilo ovaj istorijski rivalitet, Federer je rekao:
– Rivalstvo je ostalo isto. Ono je intenzivno, i „proizvodi“ odličan tenis. Ni Novak ni ja ne želimo da gubimo, i to vam je sigurno jasno posle ovakvog meča. Nedelja u Čikagu je bila izuzetno zabavna, i mislim da je obojici bilo veoma zanimljivo da približimo naše zivotne običaje, navike, stavove i razmišljanja tom prilikom. Ali, ponavljam, ne da se rivalstvo nije promenilo, već to nije ni trebalo da se desi. Svi uživaju u njemu, publika, i mi sami. Ono je „muško“, izazovno ali veoma fer, i tako bi trebalo da ostane – ističe Rodžer.
Lejver Kup u Čikagu zbližio je Novaka i Federera, ali je rivalstvo ostalo isto; Foto: Tanjug/AP
– Lejver Kup je jedistveno takmičenje u tenisu koje pruža mogućnost da najveći rivali igraju u istoj ekipi. Zato je ono toliko posebno, i pružilo nam je seriju nezaboravnih iskustava; delili smo svlačionicu, igrali jedan uz drugog, zajedno se pripremali za mečeve, analizirali taktiku i, najvažnije, navijali jedan za drugog. Izuzetno mi je značila njegova podrška tokom mog meča, a razumem, i moja njemu.
– To je nešto što svakako nisam nikad doživeo u svojoj karijeri, a ako nikada više ne budem igrao Lejver Kup, mislim da se to neće ponoviti. Jer, već smo se vratili na nešto što je „normalno“, očekivano, a to je naše rivalstvo. Iskustvo iz Čikaga nam je izuzetno puno značilo u ljudskom i teniskom smislu jer su se razumevanje i poštovanje jedan za drugog povećali. Ipak, sve to nije nimalo uticalo na naše rivalstvo, a svakako ne na način da bismo najednom postali „mekši“ jedan prema drugome na terenu.
Detalj iz polufinalnog meča Đokovića i Federera; Foto: Tanjug/AP
– Večerašnji meč je najbolji pokazatelj da su pozitivna tenzija i želja za pobedom jaki kod obojice. Na neki način, možda je Čikago i doprineo tome da se ceo doživljaj i pojačao, što se odslikalo u nivou meča i kvalitetu tenisa koji smo prikazali ovde u polufinalu… – rezimira trenutne odnose sa Federerom Novak.
Rivalstvo je jako jer je to osnova prirode užitka koje krasi takmičenje u tenisu i njegovo praćenje. Naravno, razlog za postojanje obojice asova i opstanak na teniskoj sceni neumitno ih upućuje jednog ka drugom, jer se radi o dvojici od trojice igrača koji bi na kraju svoje uspešne karijere mogli da postignu nešto po čemu bi bili zapamćeni kao najbolji teniseri u njegovoj istoriji. No, veliko je zadovoljstvo za sve one kojima tenis ne predstavlja pohod ka rekordima videti Rodžera Federera i Novaka Đokovića na delu kao prave Ambasadore ovog plemenitog sporta, odnosno kulture, koji svojim novoizgrađenim odnosom otvaraju nove horizonte njegovog prihvatanja, obožavanja i širenja na svim svetskim meridijanima.
„Finale pre finala“ je, dakle, okončano u Parizu – a da li će nova stranica teniskih rivalstava biti ispisana kroz prvi nastup sjajnog mladog rusa Kačanova protiv Novaka Đokovića u završnom meču jednog Mastersa – videćemo u nedelju od 15 časova, kada statistika i analitika postaju sekundarne – a ova čarobna igra otpočne…
(Specijalni izveštač Telegrafa sa turnira u Parizu, Vuk Brajović)
