Ekonomija BiH talac stranih banaka (VIDEO)

Mogućnost da se osnivanjem domaćih banaka doprinese bržem ekonomskom razvoju entiteta, a time i BiH, nije bespovratno izgubljena, poručuju ekonomisti. Aktuelno stanje, u kojem je bh. ekonomija talac stranih banaka, koje pod izgovorom da je domaća ekonomija rizična, dobit odnose u zemlje porijekla, ne bi smjelo dugo potrajati! Moratorijum na krupne političke teme, a fokus na ekonomske, jedini je pravi put, poručuju iz Udruženja ekonomista Srpske, Svot.

Na tržištu BiH u 2018. godini poslovale su 23 banke, od čega tek šest banaka u većinskom domaćem privatnom vlasništvu, i jedna u većinskom državnom vlasništvu. Predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik već duže vrijeme upozorava da je za BiH zatvoreno međunarodno finansijsko tržište, a stranim bankama omogućeno da godišnje iznose enormnu zaradu u svoje matične zemlje.

– Ne može se država ni entitet razvijati, a da nema svoju banku i svoju finasijsku instituciju. Zašto ste nam, gospodo, zatvorili međunarodno finansijsko tržište? Zašto je 6,5 milijardi sredstava Centralne banke oročeno u inostranstvu, a banke kod kojih je oročen taj novac vrše otkup obveznica na zapadu, a ne mogu ovdje – kaže Dodik.

Iz Centralne banke BiH dobili smo odgovor o dobiti komercijalnih banaka i kreditnom plasmanu, ali ne i na pitanje koliko je novca bespovratno izneseno iz BiH.

– Prema preliminarnim podacima entitetskih agencija za bankarstvo, neto dobit poslovnih banaka na kraju prošle godine iznosila je 342,1 miliona KM. Tokom 2018. godine, banke su privatnome sektoru plasirale kredite u iznosu 6,9 milijardi KM – saopštila je Centralna banka BiH.

Trenutno četiri strane bankarske grupacije dominantno drže između 60 i 70 odsto finansijskog tržišta u BiH, a investiranje u realni sektor pod oznakom je rizično.

– Ne postoji više opravdanje da je domaća ekonomija rizična, da je visok procenat nenaplativosti tih kredita. Kada uzmemo bilanse svih tih banaka, vidimo da su one visoko profitabilne, mnogo više nego što su u njihovim matičnim zemljama, čak u nekim bankama ti prinosi se kreću do 30 – 40 odsto na kapital – ističe Goran Račić iz Udruženja ekonomista SVOT.

Devizne rezerve BiH 31.12.2018. iznosile su gotovo šest milijardi evra. Deponovane su u stranim bankama, ali iz Centralne banke tvrde da je zakonom Centralnoj banci BiH zabranjeno da kreditira bilo koga. Ipak, postoji način da se dio tih sredstava vrati u finasijske tokove unutar BiH.

– Postoji određena rezerva koja bi se mogla iskoristiti, ali to nisu milijarde dolara, odnosno evra, ili maraka, već nekoliko stotina miliona, koje bi se mogle iskoristiti. Čak i Srpska kao jedan od vlasnika Centralne banke, ima legitimno pravo da traži raspodjelu dobiti – naglasio je Marko Đogo, profesor Ekonomskog fakulteta UIS.

Iz centralne banke i potvrda da se ne ostvaruje dobit čuvanjem deviznih rezervi u inostranim bankama. Plaćanje za deponovanje, navode, nije strikno dogovoreno, ali potvrđuju da su već duže vrijeme kamatne stope na depozite i prinosi na državne obveznice na financijskome tržištu evrozone pretežito negativne.

RTRS