Ne brane Crnogorci svoje svetinje svoju veru pravoslavnu i srpsku dušu okađenu vekovnom borbom već brane pretke i korene. Brane Boga na nebu i blagoslov Gospodnji na zemlji. Brane iskonsku Crnu Goru. Brane Kosovo i Metohiju. Pećku patrijaršiju, Dečane, Gračanicu, Arhangele, Bogorodicu Ljevišku, Devič, Banjsku…
Piše: Mišo Vujović
“Tamo gde je svitalo sunce slobode ponovo će svanuti”, kaže narod. Narod se nikada nije prevario. Vera Hristova i zublja Svetosavska gore u njegovim grudima vekovima. Svetlost, golema svetlost iz hiljada duša ovih dana zrači Crnom Gorom.
Ne brane Crnogorci svoje svetinje svoju veru pravoslavnu i srpsku dušu okađenu vekovnom borbom već brane pretke i korene. Brane Boga na nebu i blagoslov Gospodnji na zemlji. Brane iskonsku Crnu Goru. Brane Kosovo i Metohiju. Pećku patrijaršiju, Dečane, Gračanicu, Arhangele, Bogorodicu Ljevišku, Devič, Banjsku…
Brane Njegoša, Marka Miljanova, Vuka Mićunovića, Vladiku Danila, Svetog Petra, Svetog Vasilija,Nikca od Rovina, Novicu Cerovića, Mirka Aleksića, Popa Mila, Novaka Ramova, Jola Piletića, Vojvodu Draška, Vuka Lješnjvostupca, Baja Pivljanina, Minu Radovića, Vojvodu Vuksana, Vasa, Pipa, Ozra.. Brane istoriju. Trajanje. Vekove. Hramove branjene handžarima najboljih sinova crnih brda. Brane mitove i legende, bez kojih nema naroda. Brane granicu između Boga i Nečastivog. Brane se od kleptomanske pohare svega što oči vide a ruke mogu unovčiti. Danas se u Crnoj Gori štiti dostojanstvo malih naroda porobljenih globalizmom i okovanih pohlepom svojih nezajažljivih velmoža. Danas je Crna Gora bastion istine. Božje i ljudske. Ova epidemija hara decenijama. Ovo je završna faza pohare naroda.
Milotitisis je opasna bolest. Virus napravljen još 1944 godine za razbijanje srpskog bića od virusa zvanog titoitis. Taj virus devedesetih godina mutirao u još razorniju formu izolovanu u Crnoj Gori pod nazivom Milotitis. Duhovni otac Mila Đukanovića, Josiv Broz kaplar zloglasne 42. austrougarske divizije poznatije kao Vražja, je otac crnogorske nacije. Taj zlikovac je 1914 godine zajedno sa svojim saborcima u crno zavio Zapadnu Srbiju. Kasnije je podelio pocepao i razbratio Srbe.
Stvorio nove nacije od srpskog naroda, raspolućijući mu dušu križom i polumesecom. Sada crnogorski komunisti i u pravoslavni krst petokraku urezuju. Njegovo čedo Milo Đukanović će,ako danas posustanemo ,zasigurno postati grobar i crnogorske nacije i srpskog naroda iz kog je ta kriva grana izrasla. Razlika između Broza i Mila Đukanovića je i tome što su brozovi komunisti uzimali crkvenu imovinu ali nisu dirali hramove. I kod tih bezbožnika bilo je bar malo božjeg straha. Kod đavoljih unučadi postoji samo strah od sile. A sila se kao grudva tiho kotrlja ulicama crnogorskih gradova!
