Još pre više od dve decenije Slobodan Tešić iz Brčkog, tada potpredsednik Fudbalskog saveza Republike Srpske, isticao je da bez jakog Borca nema ni jakog FSRS, odnosno da Banjaluka treba da bude glavni nosilac fudbalskog progresa najmlađe srpske zemlje.
Ostaće upamćeno kada su Borac i njegovo brčansko Jedinstvo 1996. godine igrali finale Kupa Republike Srpske da je odbio žreb za domaćinstvo u prvoj utakmici i sve na Gradskom stadionu oduševio rečima: “kakav žreb, normalno i prirodno je da se prvi meč igra u Brčkom, a revanš u Banjaluci i da se na Gradskom stadionu uruči pehar pobedniku Kupa Republike Srpske. To je naš hram fudbala”.
Pre neki dan Borac je u sjajnom ambijentu, u derbiju poražen od Sarajeva (0:2), ali celokupni ambijent u Banjaluci oduševio je Slobodana Tešića:
-Derbi utakmica protiv Sarajeva koju je Borac pre neki dan izgubio kod kuće donela je nešto drugo. Banjaluko čestitam! Borac i njegovi simpatizeri vratili su nas u vreme najvećih uspeha: Karalića, Seleca, Popovića, Arslanagića… kada je Banjaluci Evropa bila pod nogama. Pa setite se samo velikog i nenadmašnog Marijana Beneša kada je celi svet hrlio u Banjaluku. Danas je fudbalski Borac na tom nivou. Utakmica sa Sarajevom je to pokazala. To je jedna druga Banjaluka, grad koji živi za svoj klub, koji krupnim koracima ide napred. Srećno!
Da li je Borac sazreo za velika dela?
-Borac je na dobrom putu, sjajni uslovi, mlado i sposobno rukovodstvo, Grad koji voli klub. Mukotrpan je to posao. Trebaće godine i sistem koji ne zavisi od pojedinca. Kada se iz godine u godinu klub bude borio za Evropu, moći ćemo da kažemo da je Borac kadar za vekika dela. Optimista sam.
Šta mislite o promenama u FSRS i šta bi moglo da se desi u skorijoj budućnosti?
-Komedija je završena. Šta drugo reći? Trinaest godina je mnogo dug period za vlast koja je svoje neznanje i narcisoidnost štitila kaznama, ali to je prošlost. Od 2009. godine sam govorio šta će da bude, da bi pred kraj 2019. stampedo krenuo ko će pre da dojuri i stegne svileni gajtan onome koga su do juče podržavali. Ironija naše stvarnosti! Danas je na čelu FSRS mlad čovek, predsednik FK Borac i Područnog FS Banjaluka. Ako je neko, konačno, uspeo da Borac u takmičarskom smislu dovede do samog vrha, a ekonomski klub potpuno stabilizuje onda kapa dole. Mladost nosi energiju, želju za dokazivanjem i nove ideje i zato treba da ih podržimo.
Normalizacija odnosa FSRS i FS Srbije posle 12 godina zahlađenja, kako se čini iz Vašeg ugla?
-U vreme Milana Jelića mi smo u Fudbalskom savezu na beogradskim Terazijama bili kao u svojoj kući. Reprezentacija, Crvena zvezda, Partizan, Vojvodina… su bili stalni gosti Republike Srpske. Šta se desilo posle toga sam Bog zna? A Bogu hvala to je prošlost. Dolazak gospodina Slaviše Kokeze sa saradnicima prvi put na “Dan fudbala Republike Srpske” otvara nove stranice saradnje. Vrlo brzo će sve da bude kao nekada. Ubeđen sam i presrećan, verujte mi.
Da li je po Vama proširenje Prve lige Republike Srpske dobra stvar i ako jeste zašto?
-Proširenje je neminovnost. Liga od devet klubova, ima li to još negde? Pred FSRS je postavljen veliki zadatak, jer kako sve uokviriti u regularne tokove? Moramo da vratimo fudbalske centre. Gde su nam Trebinje, Zvornik, Doboj… zašto nam tavore Slavija, Jedinstvo, BSK, Sutjeska… Fudbal je stvar od državnog značaja. Naći će se rešenje, siguran sam.
Šta mislite o kandidaturi Elvedina Begića za počasnog predsednika FS BiH, je li on u rangu Ivice Osima, do sada jedinog počasnog predsednika “krovnog” Saveza?
-Godinama imam korektne odnose sa gospodinom Begićem. Znam ga još kada je bio, čini mi se, u Komisiji za bezbednost. Pazite, moramo da budemo pošteni, za Begićevog mandata BiH je otišla na Svetsko prvenstvo u Brazil, kupljene su prostorije u Sarajevu koje malo koji Savez ima, urađen je Sportski centar u Zenici, reprezentacija je blizu odlaska na Evropsko prvenstvo, a sam Begić je u najboljim godinama. E sada, kada je sve tako, da li je prirodno da prihvati ulogu počasnog predsednika? Mislim da nije i da to neće ni biti! Šta se iza toga krije veliki je upitnik? Vreme pred nama će pokazati. Treba otvoriti hiljadu očiju.
Zašto?
-Sećam se izbora u FSRS pre četiri godine, mlađani Petar Jelić me nije poslušao. Otrčao je još sa nekima u Sarajevo kod Begića i izgubio izbore. Da nije mrdao iz Banjaluke ne bismo izgubili četiri godine. Šta mislite ko je odlučio pobednika? Bojim se da se slično ne ponovi. Moramo da znamo da FSRS sa FS BiH nije u nikakvoj emotivnoj vezi pa da se grlimo i ljubimo, nego smo deo racionalnog Fudbalskog saveza u kojem imamo interese, a glavni interes je da fudbal u Republici Srpskoj učinimo moćnijim i kvalitetnijim. Prema tome s Begićem se može odlično sarađivati kada imate jasne ciljeve. Ko misli drugačije neka mu bude.
Kažnjavani Ste za vreme Mile Kovačevića, kakav je Vaš status danas?
-Kažnjen sam jer sam javno bio za Petra Jelića, a glasanje je bilo tajno. Ako je glasanje bilo tajno kako se zna ko je kako glasao? Ako se, ipak, zna onda su izbori neregularni! U fudbalu sam bio sve što se funkcija tiče, obišao pola Evrope, vodio sastanke sa Johansonom, Blaterom, Platinijem i šta bi mene sad fasciniralo da budem? Da se “guram” sa ovom dečurlijom, ma hajte molim vas. Čovek mora da ceni i sebe. Što se tiče onih koji su se svojski trudili da me kažnjavaju sva im sreća. Bio sam protiv Kovačevića, a oni za. Kovačevića više nema u fudbalu i time prestaje svaka ljutnja. Život je prekratak za duge ljutnje.
Kako gledate na izbor Dušana Bajevića za selektora BiH?
-Veliko fudbalsko ime. Ipak, zbog biologije treba već sada razmišljati o Mladenu Krstajiću, Amaru Osimu, Vinku Marinoviću… oni su treneri koji zaslužuju šansu, pa Dragan Škrba, Siniša Mrkobrada, Branko Grahovac kao treneri golmana. Tako to vidim.
Šta se dešava u brčanskom Jedinstvu?
-Isto što i proteklih desetak godina. Svaka čast ljudima koji su tamo. Sva im sreća!
Zeljković ima viziju
Kako iz Vašeg ugla izgleda da je od 47 delegata svih 47 glasalo za smenu Mile Kovačevića, a pre toga su ga jednoglasno podržavali?
-Neće od mene da čujete nijednu ružnu reč niti za Kovačevića, niti za one koji su glasali za smenu. Svoje stavove i predloge sam iznosio kada je Kovačević “vedrio i oblačio”. Mrtvom vuku je lako vaditi zube. Nisam iz te priče. Zašto su svi delegati tako glasali, pa pitajte njih. Sigurno imaju razloge. Što se mladog Vice Zeljkovića tiče verujem da ima viziju, a i pristigla je garnitura mladih i sposobnih kadrova, pored Zeljkovića tu su Petar Jelić, Darko Milunović, Milan Tomanović, Žarko Laketa, Darko i Dalibor Tomaš, Ognjen Valjić… Oni uz neke prekaljene vukove mogu da garantuju svetlu budućnost. Pustimo ih ne krče svoj put. Uspeh neće izostati. A i zašto bi?
Promocija fudbala i FSRS
Šta je po Vama manifestacija “Dan fudbala” za Republiku Srpsku?
-Najlepša promocija fudbala od osnivanja FSRS. Miljan Miljanić, Radomir Antić, Dragan Džajić, Slobodan Santrač, Safet Sušić, Predrag Mijatović, Dušan Maravić, Bora Milutinović, Ilija Pantelić, Milorad Mažić, Ilija Petković, Branko Bulatović, Nebojša Leković, Ivan Ćurković, Savo Milošević, Slaviša Kokeza, Zvezdan Terzić… i ko sve još nije prodefilovao kroz Banjaluku, ne samo tokom “Dana fudbala” već i ranije. To je najbolja afirmacija fudbala Republike Srpske širom sveta. Srećan sam i ponosan na tu manifestaciju koju sa Savezom zajedno organizuje Sportski žurnal, od kojeg je i krenula ideja, tačnije mog velikog prijatelja i uvaženog novinara i pisca Tome Marića. Stiglo se do nebeskih visina.
