NA lokalnim izborima polovinom novembra građani Republike Srpske će, između ostalih, birati i osam gradonačelnika. Među imenima kandidata za vodeće ljude najvećih lokalnih zajednica u RS našlo se i sedam aktuelnih gradonačelnika, a samo će građani Prijedora birati između novih kandidata, jer aktuelni gradonačelnik Milenko Đaković nije među njima.
Građani Banjaluke, Bijeljine, Zvornika, Doboja, Trebinja, Gradiške i Istočnog Sarajeva imaće opciju da svojim gradonačelnicima daju još jedan mandat ili da to bude neko drugi. Ipak, kako kažu sagovornici “Novosti”, prema svim mogućim istraživanjima neće doći do promene u foteljama gradonačelnika u sedam gradova i realno je da nove četvorogodišnje mandate dobiju aktuelni gradonačelnici.
Drago Vuković, politički analitičar, kaže da je u RS na snazi oblik demokratije gde se skoro veoma retko menjaju ljudi na nekim pozicijama, a to se najčešće odnosi upravo na lokalne zajednice.- U RS imate gradonačelnike i načelnike koji su u fotelji već tri ili četiri mandata. Toliki broj godina u fotelji je loša poruka građanima, jer bez obzira na to koliko je neko sposoban, teško da može deset i više godina da dobro radi – kaže Vuković.
On ističe da i u samim partijama postoji problem oko odnosa prema načelnicima i gradonačelnicima, jer su oni “nedodirljivi”.
Ljubiša Ćosić, predsednik Saveza opština i gradova RS, kaže da svi političari imaju ograničen rok trajanja i da bez obzira na to koliko dobro rade u svojoj lokalnoj zajednici svi su ipak zamenjivi.- Ponavljanje mandata podržavam ali do određenog broja. Nikad nisam bio pristalica četiri ili pet mandata. Optimalno je da neko bude na čelu određene lokalne zajednice najviše dva mandata. Koliko god da je neko sposoban, to je sasvim dovoljno – ističe Ćosić.Iako se u narodu kaže “bolje biti gradonačelnik nego ministar u RS”, Ćosić navodi da su to dve različite vrste poslova.- Stava sam da je mnogo teži posao načelnika ili gradonačelnika. Veći je opseg poslova. Mora se svakodnevno biti na terenu sa ljudima i odmah delovati. Ministar je opet usmeren u određenu oblast i tu je operativan. Najviše se bavi politikom i zakonskim i podzakonskim aktima – pojašnjava Ćosić.