Veliko priznanje saradniku „Sportskog Žurnala“ iz Banjaluke
Čuveni novinar i kniževnik Tomo Marić proglašen je za novinara godine Republike Srpske, a na svečanosti u Banjaluci u povodu izbora deset najboljih sportsita ovog dela Balkana, uručeno mu je „Zlatno pero – Limun Papić“.
Odluka Žirija propraćena je gotovo ovacijama u Koncertnoj dvorani Banskog dvora, a slavni košarkaš Zoran Moka Slavnić, koji je bio specijalni gost Izbora deset najboljih sportista Republike Srpske organizovane po 61. put rekao je:
-Ništa manje Tomo Marić nije cenjen i poštovan u Beogradu nego u Banjaluci, koliko zbog svog gospodskog imidža i istih takvih manira, toliko i zbog tekstova objavljenih u „Politici“ i „Sportskom Žurnalu“, o banjalučkom sportu, velikanima Marijanu Benešu, Jerki Karadži, Zdravku Rađenoviću, odnosno Miljanu Miljaniću, Draganu Džajiću, Milutinu Šoškići, Iliji Panteliću… Ja njega i oslovaljavam „gospodine novinaru, banjalučki Miro Radojčiću“. Čuo sam da ga je tako oslovljavao i Miljan Miljanić.
U prigodnoj besedi, u prepunom Banskom dvoru zahvaljujući se na nagradi Tomo Marić o svemu i svima je više govorio nego o sebi:
-Ova nagrada nosi ime i prezime Limuna Papića, mog prvog novinarskog učitelja. On je bio bolji učitelj nego ja učenik, ali je Limun ostao uporan. Koliko se ta upornost isplatila, najbolje znate vi koji se više od 40 godina susrećete sa mojim tekstovima i mojim knjigama. Ovim putem se zahvaljujem i pozdravljam svog prvog novinarskog učitelja na nebu jer on sada plovi svojim novim morima.
U obrazloženju nagrade, o Tomi Mariću je rečeno:
„Honorarni saradnik „Glasa“ postao je 1972. godine, a posle je bio novinar-pripravnik, novinar-saradnik, urednik, dok je u dva navrata bio glavni i odgovorni urednik „Glasa“, odnosno „Glasa Srpske“. Radio je u „Oslobođenju“, „Politici“, Radio-televiziji Republike Srpske, i „Svijetu sporta“. Danas je savetnik u Ministarstvu porodice, omlaidne i sporta Vlade Republike Srpske. Jedini je sportski novinar uvršten u leksikon – Srpski pisci u BiH, i tako stigao u društvo celikana Andrića, Kočića, Šatića, Selimovića, Ćopića, sve do današnjih majstora poezije i proze.
Objavio je knjige, koje su doživele više od 30 izdanja među kojima su najveći odjek imale „Miljan, ljudi i vrijeme“, „Bio jednom jedan šampion“, „Banjalulke priče“, „Tamo preko Vrbvasa“, „Banjaluko oprosti“ i „Krv na crvenom“. Knjige su mu prevedene na engleski, španski, nemački, francuski i ruski jezik. Napisao je i scenarije za filmove „Bio jednom jedan šampion“ i „Borac i Banjaluka jedna priča“ koji su dobili vredne internacionalne nagrade…“
-Razgovarao sam sa mnogim slavnim ljudima, glumcima, političarima, filmskim i muzičkim zvezdama, ali na mene su najsnažniji utisak ostavili, ipak, sportisti poput Euzebija, Pelea, Platinija, Džajića, Katalinskog, Rađenovića, Šoškića, Alberta, Sombolca… Sportisti su otvoreni i iskreni ljudi i na život gledaju otvorenih očiju. To nekad i skupo plate, ali se zbog svoje iskrenosti i otvorenosti dugo pamte.
Na koktelu posle ceremonije u Banskom dvoru Tomo Marić je, uz košarkaškog velikana Zorana Moku Slavnića i najbolju sportistkinju Republike Srpske Nataše Vidović, bio je najtraženiji za fografisanje. U društvu Dragane Papić Grujić, nekadašnje košarkašice Mladog Krajišnika, inače kćerke pokojnog novinarskog barda Limuna Papića još je rekao:
-Novinarstvo je i profesija i strast. Ja mu i danas pripadam istom strašću i istim žarom kao i 1972. godine kada sam napisao svoj prvi tekst. Valjada će to tako ostati sve do sudnjeg dana.
Povodom ove nagrade Tomi Mariću stigle su brojne čestitke sa raznih strana, prva je stigla od „Sportskog Žurnala“, te brojnih pojedinaca.
