Da li su za sve, baš sve, u ovoj zemlji, jedini krivci, za ono što nam se događa, novinari? Da li poslenici „sedme sile“, zato što ne pišu lepo i afirmativno, a živimo „u divnom svetu iskrenosti“, iskrivljuju sliku o našem bajnom, odlično uređenom društvu i vrhunski organizovanom fudbalu, jedini imaju odgovorost prema svemu i svačemu što se u mrvicama pojavi kao negativo na astalu naše savršenosti i dobroga?
Član Upravnog odbora Fudbalskog kluba Borac Vedran Pušić sa Gradskog stadiona smeštenog na Trgu Republike Srpske, zadužen sa marketing i finansije u najavi derbija protiv Mladosti iz Doboja kod Kaknja „obeleži“ upravo novinare da ne „služe velikanu“. Tačnije reče: „ne pišete afirmativno i Borac nema tretman u medijima koji zaslužuje“.
Većina novinara na koje se „obrušio“ Pušić dve i više decenije prate crveno-plavi klub „u stopu“, s njim su emotivno prolazili i golgotu ispadanja i sramnog izbacivanja iz Premijer lige BiH, razne nepravde, ali i lepe stvari kao što su evropske utakmice, trofeji u Kupu i titule u Republici Srpskoj i BiH. Možda znaju i mnogo više o klubu od njega samog koji taj isti klub danas predstavlja kao „čivija“, a došao je „juče“, ne spojivši na Gradskom stadionu ni dva kišna petka.
Imaju dve vrste emocije, ona koja se rađa iz srca i duše i ona druga, uzrokovana frustracijama. Vizuelno, Vedran Pušić je nastupio u trofejnoj sali Borca „po nalogu“ ove druge. Zašto je to tako, prvo bi trebalo da objasni samom sebi, a onda i javnosti? Da slučajno nešto ne bi bilo nedorečeno. Kad bi novinari počeli da pišu šta sve o svakome i svačemu znaju, gde bi nas to odvelo? U ćorsokak služenja sotoni i njenoj promociji.
Novinarska emocija je iskrena, ili bar se tako podrazumeva, ne treba ulaziti u pojedinačni istup, ali generalno udariti na profesiju o kojoj niste kompetentni u najmanju ruku zvuči kao opaliti šamar samom sebi. Da li je svestan toga Vedran Pušić?
Dok je igrao u Švajcarskoj za Tun, potpisnik ovih redova imao je pozitivno iskustvo sa Vedranom Pušićem. Iskreno, njegov dolazak u Borac na osnovu tog iskustva i prezentovanih „vidika“ nas je obradovao uz konstataciju – konačno neko ko je prošao „zapadni profesionalizam“ došao je da podigne posrnulog giganta!
Kad ne lezi vraže, Pušić se izgleda brže-bolje uklopio u ovdašnji šablon mediokritetskog funkcionisanja sa glavnom konstatacijom – krivac je uvek tamo negde. Još je to tako frustrirajuće prezentovao da se kod mnogih novinara pojavila i sumnja – da li je u Borcu zaista sada sve bajno i sjajno, kao što se govori i piše, posebno u tim istim medijima po kojima je „opleo“?
Ili je možda stvarnost drugačija?
Dade sebi još Vedran Pušić za pravo, kako novinari u Banjaluci trebaju da se „ugledaju na kolege iz Sarajeva koji glorifikuju svoje klubove“. Malo ko u Banjaluci, pa baš ako hoćete i Republici Srpskoj, želi da se ugleda na Sarajevo u kojem je sve isforsirano „na silu“ i začinjeno prvorazrednom nerealošću, da ne upotrebimo grublje reči. Valjda je logičije pomenuti Beograd, Zvezdu i Partizan, koji su zaista glorifikovani, jer to i zaslužuju, po svemu, a ne klubove iz Sarajeva koji teže ka tome, i uspevaju u svojim namerama, da Borac bude njihov otirač.
Zar nije tako bilo u prošlosti, u prethodnih petnaest sezona Premijer lige BiH?
Borac će uvek ići unazad, ako je Pušić toga svestan, kada se bude poredio sa Sarajevom, a moći će da napreduje ako bude težio tome da jednog dana „preslika“ ambicije Partizana i Zvezde.
Ono što je do sada uradio u klubu Vedran Pušić zaslužuje aplauze, a posle izgovorenih neobjektivih reči na raču novinara zaslžio e da se sudari sa svojim zidom istine. Vedranu Pušiću želimo sve najbolje u daljem radu, imaće i objektivnu podršku, sa konstatacijom i savetom da se u Borac uvek dolazilo sa ljubavlju i dušom, a nikako kamenim srcem i frustracijama. One, frustracije, nikada nisu dobre, pogotovo ako želite da se bavite tako odgovornim i komplikovanim poslom kakvo je ređivanje medija.
Zato njegov udar na jednu časnu profesiju, u kojoj takođe ima kukolja što su pojedinačni slučajevi kao u svakoj, nema mesta. On, taj udar i generalizovanje stvari, više govore o Vedranu Pušiću, nego o novinarima. I pokvario je generalni utisak koji smo imali o jednom mladom čovek, punom fudbalskog iskstva, stečenom u jednoj od najorganizovanijih i najpreciznijih zemalja sveta – Švajcarskoj.
Nadamo se da smo se razumeli!
I Jagodić uređivao medije
Slučaj Pušić nije jedistven u istoriji Fudbalskog kluba Borac da neko od njegovih članova pokšava da uređuje medije.
Pre Vedrana Pušića to je pokušao i trener Vlado Jagodić, koji je na konferenciama za novinare, umesto da priča o taktici, igri i struci pričao o novinarima i medijima u negativom kontekstu. Posle toga nije se dugo zadržao na Gradskom stadionu. Čak je jedno vreme uveo i „silencio štampu“.
Odlazak sa pres konferecije
Na promociji trenera Stanislava Karasija 2006. godine svi novinari su napustili konferenciju za novinare na kojoj je trebalo da bude predstavljen zvanično novi trener Banjalučana. Tada je predsednik kluba Ljubomir Ćubić ostao u čudu – šta se dogodilo – a razlog je bio favorizovanje jednog medija koji je od svih unapred imao eksklzivu 24 časa.
Nakon toga stručnjak iz Beograda je „peglao“ odnose, pojedinačno, sa svim medijima, a onaj koji je imao ekskluzivu više ne postoji – ugašen je.
