Treće večeri festivala u čast „Zorana Radmilovića“ zaječarska publika videla je komad „Sabirni centar“ Dušana Kovačevića u režiji Marka Misirače Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke.
„Odlučili smo da se vratimo u ne tako davnu prošlost, u Banju Luku i Krajinu 1990. godine, uoči rata u Hrvatskoj i BiH, u doba početka privatizacije i pljački velikih firmi pod maskom „stimulisanja privatnog biznisa“, i kroz ideju profesora istorije o stvaranju Gradskog muzeja narodne revolucije u želji da očuva tekovine NOB-a, lociramo kada je i kako (ponovo!) počelo i kako se razvijalo ludilo na ovim prostorima”, kažu autori predstave “Sabirni centar” Dušana Kovačevića u režiji Marka Misirače, jednog od najangožovanijih, reklo bi se sa razlogom, pozorišnih reditelja na ovim prostorima.
Marko Misirača i Ivan Velisavljević su i adaptirali Kovačevićev tekst, reklo bi se vise nego uspešno.
A sudeći po dugotrajnom aplauzu, za vreme i na samom kraju predstave, Banjalučani su oduševili zaječarsku publiku.
U celoj paleti sjajno izvajanih likova, najdalje je otišao Aleksandar Stojković, koji je dobio Zoranov brk za ulogu Janka Horvata.
Treba reći i to da je ovo drugi Zoranov brk za Aleksandra Stojkovića. Prvi je dobio na prošlim Danima “Zorana Radmilovića” za ulogu Mićuna u komadu “Sinovi umiru prvi”.
“Nagrada je potvrda glumcu da dobro radi ali to ne sme da vas uljuljka.
Mislim da je svaki glumac u ansamblu zaslužio nagradu i ne bi bilo nepravedno da je neko drugi dobio Zoranov brk.
Odlučile su nijanse”, rekao je Stojković po završetku predstave.
Reditelj Marko Misirača je rekao da ovo nije prvi put da se radi adaptacija nekog komada Dušana Kovačevića. On je naš živi klasik
“Nebrojeno puta su igrani njegovi komadi i mislim da je dobro, čak poželjno probati da se vidi šta dalje, šta može da se uradi novo sa njegovim tekstovima.
Nama se jako dopalo da celu priču smestimo u Banjaluku, lokalizujemo jer samim tim neke stvari dobijaju drugo značenje”, kaže Misirača.
“Nebrojeno puta su igrani njegovi komadi i mislim da je dobro, čak poželjno probati da se vidi šta dalje, šta može da se uradi novo sa njegovim tekstovima.
Nama se jako dopalo da celu priču smestimo u Banjaluku, lokalizujemo jer samim tim neke stvari dobijaju drugo značenje”, kaže Misirača.
“Mi smo se nekako brzo opredelili za ovaj komad i zbog i zbog samog teksta ali smo došli na ideju da napravimo mali dramaturški zahvat da sve stavimo u naše okolnosti u devedesete godine.
Značajna je ova koprodukcija Pozorišta Prijedor i Narodno pozorište iz Banja Luke jer Marko poznaje dobro oba pozorišta i onda je lako napravio podelu.
Ujedinili smo sredstva i energiju i mislim da smo napravili jednu značajnu predstavu.
Mislim da smo prešli rampu i da su ljudi dobro prihvatili to što smo hteli da kažemo”, rekao je Stojković na pres konferenciji.
Reditelj komada Marko Misirača kaže da je bilo posebno zanimljivo vratiti se u vreme devedesetih, danas kada je na snazi opšti revizionizam i kada političari masovno koriste i zloupotrebljavaju ideološku dezorijentisanost naroda na ovim prostorima.
Ova predstava bi tako mogla da funkcioniše na više nivoa: i kao društveno-politička groteska i kao intimna porodična drama.
