Dok nas na jednoj strani razapinju u lažnoj srebreničkoj genocidnosti, na drugoj strani uklanjaju tragove svog na nama izvršenog genocida
Već nekoliko godina sa mnogih područja Republike Hrvatske stižu vijesti o iskopavanju posmrtnih ostataka žrtava ustaškog terora iz više desetina jama. Na to je ukazalo Udruženje Jadovno iz Banjaluke, ali se zvanične institucije ne oglašavaju. Umjesto dostojnog pogreba, sa ostacima žratva ustaškog bezumlja se postupa kao sa komunalnim odpadom! Nevjerovatno ali istinito – da li je to civilizacija Evropske Unije u 21. vijeku?
Da bi cinizam bio potpun se akcija, koju vrše brojna speleološka društva uz odobrenje državnih organa RH se predstavlja kao „ekološka akcija“! Srbi, koji su prvo očišćeni sa lica zemlje, se sada odstranjuju i iz jama. Primjer: Speleološko društvo Veles iz Rakovice na Kordunu, gdje su 1941-5. vršeni monnstruozni zločini nad Srbima.
Sa ovim u vezi prenosimo i članak uglednog advokata g. Gorana Petronijevića, člana pravnog savjeta IN4S:
Trećinu pokatoličiti,a trećinu proterati, počeo je ustaški pir, koji se nije zaustavio do samog kraja rata. Srbi su klani na kućnim pragovima, na njivama, u crkvama, koncentracionim logorima i na svakom mestu gde je „zgodno“ ubiti Srbina! I tako sve dok se nije rasitnio drugi milion stradalnika.
I nisu Srbi samo klani (jer je metak skup), već i usmrćivali udarcima tupih predmeta i bacanjem živih u kraške jame bezdanice. U jame su bačeni poklani, pobijeni ili živi bez mogućnosti da prežive. Desetine hiljada mučenika, najvećim brojem žena, dece i starih, ostavili su svoje kosti na dnu jama, od Hercegovine, Like do Srbske Krajine. E,o tim kostima je reč! O kostima ne sahranjenim, o kostima ne opojanim, o kostima ne prebrojanim, o kostima o kojima je Ivan Goran Kovačić cvilio u svojoj „Jami“
I ako se znalo da se u tim jamama nalaze kosti nevino stradalih, na njih je bačeno svakojako smeće, kako bi se ono ispod zaboravilo. Sada „savesni“ ekolozi, nastavljaju u II svetskom ratu započeto čišćene Srba. Ovoga puta njihovih kostiju, koje nikako da satrule. Zato ih valja spaliti po najvišim europskim standardima, molim lepo. Smeće je smeće! Zaboravlja se samo jedna u svim religijama jedinstvena istina: svi su u smrti isti! Nisam čuo da su naše komšije na kostima svojih, primenjivali ove europejsko ekološke standarde. Toliko o komšijama, a sada malo o nama.
Zašto se o ovome ćuti!? Ako neko ovo do sada nije znao sada zna! Zašto ćute politički „predstavnici“ Srba u Hrvatskoj? Zašto ćuti Srbija? Zašto ćuti vaskoliko Srbstvo? Da li to čekamo da nas uklanjanjem svih kostiju ponovo proglase lažovima o sopstvenom stradanju? A to već rade. Da li je strah od još jednog „historijskog“ NE, povodom ulaska u propadajuću EU, cena ćutanja? Dok nas na jednoj strani razapinju u lažnoj srebreničkoj genocidnosti, na drugoj strani uklanjaju tragove svog na nama izvršenog genocida. Pišem ovo, ohrabren potonjim primerima razbijanja strategije ćutanja, za rad viših ciljeva! Ćutanje, jednako zaborav. Zaborav jednako prikrivanje! Prikrivanje jednako saučesništvo!
