Moderno društvo promenilo je pravila pronalaženja partnera, prirode ljubavnih veza, ali i samu definiciju ljubavi. I dok će više od 80 osto ljudi zadovoljavajući odnos s partnerom navesti kao jedan od temelja lične sreće, nikad veći broj ljudi nisu bili samci.

Koliko god to kontradiktorno zvučalo, čini se da je povećanje slobode izbora i ideal “nezadovoljavanja manjim” odnosno s bilo kakvom vezom tek tako da bi se bilo u njoj rezultiralo time da je sve manje zadovoljnih parova, a sve je više ljudi “gladno ljubavi”.

Filozof i pisac Pol Hadson za “Elite Daily” objašnjava šta on vidi kao glavne krivce za manjak ljubavi u današnje vreme:

1. Sve mora biti odmah i sad

Današnje se generacije mladih u dvadesetim i tridesetim naziva još i Y generacijom, a jedna od njenih posebnosti jeste težnja za trenutnim zadovoljstvom. Odrasli smo u kulturi koja podstiče želju za materijalnim, ali i duhovnim stvarima koje mogu i trebalo bi da se dobiju sad i odmah – statusni simbol u obliku mobilnog, dokaz inteligencije u obliku diplome, psihičku stabilnost preko self-help literature na 100 stranica…

Ako želimo hranu, ona je tu nakon telefonskog poziva, ako nam je dosadno, samo uključimo internet, ako tražimo adresu, samo je ukucamo u navigaciju, poželimo li seksualni podražaj, tu se pornografske stranice.
Profimedia

Takve stvari imaju svoju praktičnu stranu, ali dugoročno nas čine robovima zadovoljstva koje se ne ceni – jer je sve dostupno i odmah se može dobiti. Zadovoljstvo tako postaje navika, a navike štete romantičnoj strani čoveka jer ljubav nije osmišljena kao trenutno zadovoljstvo već je ona dugotrajno osećanje i trud.

2. Kultura je izgrađena na porocima

Poroci idu ruku pod ruku s trenutnim zadovoljstvima, a moderna kultura kao da uzdiže poroke – od prekomernog korišćenja alkohola, cigareta, droga, lekova. Upravo te supstance stvaraju iluziju dobrog osećaja i zabave, stanja u kojem nam ne treba drugi čovek da bismo se osećali ispunjeno ili srećno. Čemu se truditi i tražiti sreću u ljubavi ako sreću donosi tek nekoliko čašica omiljenog pića?

3. Sve je seks i seks je svuda oko nas

Generalno, ljudi su danas znatno promiskuitetniji i skloniji kratkoročnim avanturama nego ikad pre. I žene i muškarci nisu nikad imali veći broj partnera, dok istovremeno tvrde da nikad nisu imali manje ljubavi.

Sve se češće odvaja seks kao zasebno zadovoljstvo od ljubavi i propagiraju odnosi koji donose zadovoljstvo bez popratnih problema ili obaveza – poput prijateljstva s povlasticama, otvorenih veza… Samim tim se manje ceni i seksualni partner, pa se on doživljava isključivo kao sredstvo postizanja cilja – užitka.
Profimedia

4. Kroz život nas vodi ego

Svaki je pojedinac na svetu egoist jer je ispunjavanje te održavanje vlastitih ciljeva u skladu s teorijom evolucije u kojoj preživljavaju najjači, odnosno oni koji brinu za sebe. Dok postoji zdravi egoizam, onaj koji ne dopušta pojedincu da ga drugi iskorišćava, zlostavlja ili pak tera čoveka da želi najbolje za sebe, sve je češći nezdravi oblik egoizma.

Tako se kao normalna vrednost propagira fokus isključivo na vlastite potrebe i želje, bez razmišljanja o drugim ljudima. Dvoje egoista nikako ne mogu zajedno funkcionisati – a to je sve češći uzrok raspada odnosa.

5. Veze bez srca i nade

Cilj svake romantične veze po samoj svojoj ideji je pronalaženje partnera za dugoročni odnos i zasnivanje porodice. Iako se to nužno ne događa uvek, takav pokretač donosi aspekt romantičnosti u odnos.

S druge strane, danas ljudi ulaze u ljubavni odnos zbog seksa, privremene zabave ili s već prethodno postavljenim ograničenjima za novu vezu – neću se venčati, ne želim imati decu, “ovo nije ništa ozbiljno” i slično. Sve to utiče na sve manja romantična očekivanja, što konačno ubija ideju o ljubavi.

6. Niko nije spreman na kompromise

U skladu s teorijom egoizma, javlja se i potpuni izostanak kompromisa. Stav u kojem je već jedna mana dovoljna da čovek odluči da neće biti u vezi, da partner nije za njega ili uopšte neće pružiti priliku partneru i sebi da vidi u kojem smeru se odnos razvija. Potpuno različite vrednosti svakako su velika prepreka za vezu, ali ideja da postoji odnos u kojem se ljudi slažu bez potrebe za kompromisom jeste potpuna iluzija, ističe Hadson.

7. Nerealna očekivanja

Dok se ljudi svakodnevno bombarduju crnim podacima o sve manjim šansama da pronađu pravog partnera za sebe, statistikama o razvodima i slično, s druge strane se odrasta na holivudskim filmovima i bajkama sa srećnim završetkom koju bi svatko poželeo za sebe.

Sasvim suprotne ideje stvaraju kod ljudi zbunjenost i nerealna očekivanja. Svi bi imali romantičnu ljubav, ali nisu spremni za kompromise, povlače se na prvu naznaku problema i daju uslove u vezi koje je skoro pa nemoguće ispuniti. I onda se pitaju – je li ljubav vredna toga?

8. Uvek ima neko bolji…

Mediji, reklamne kampanje, slavne zvezde na društvenim mrežama, photoshopom uređeni prekrasni ljudi koji nam se smeše s naslovnice – sve to nas uverava da postoje savršeni ljudi. Jednako tako, svako želi da napravi što savršeniju verziju sebe, a za to je potreban i savršen partner.

Osuđivanje na osnovu fizičkog izgleda ili drugih predrasuda (on ne radi dovoljno dobar posao, ona nije dovoljno atraktivna…) unosi u ljubavna pitanja proračunatost, što je prvi neprijatelj ostvarenja romantične sreće. Jednako tako, veliča se “zamjena” starih partnera zbog boljih, mlađih ili “poželjnijih” modela i tako unedogled.

9. Sve za postizanje cilja

Kulturne vrednosti društva nam govore da svako treba da se fokusira na sebe i ostvarenje vlastitih ciljeva za sreću. Iako je važno da svaki čovek ima svoj cilj, još je važnije postaviti prave ciljeve, ističe Hadson.

Najvažnije je u svemu tome odrediti koje stvari imaju pravu vrednost – npr. usrećuje li nas više posao koji nam ne ostavlja slobodnog vremena, ali donosi nešto više novca, je li nam vredniji partner od selidbe u drugu zemlju zbog napredovanja i hoćemo li odbaciti nekoga jer se ne uklapa u naše prethodno zadate planove? Pravog odgovora nema, svako treba da ga pronađe za sebe.

10. Većina ljudi “ne zna voleti”

Ljubav je vrlo zbunjujuća stvar, ona je slojevita, promenjiva i komplikovana. Hadson smatra kako je jedan od najvećih problema današnjice to što su ljudi zaboravili kako voleti.

– Nismo spremni na žrtvu, postali smo proračunati, merimo koliko je neko drugi napravio za nas tako da mi slučajno ne bismo učinili više od njega, držimo ljubavne rezerve za slučaj da ne ostanemo sami, pretvaramo se da smo neko drugi i ugađamo partneru u svemu samo da nas ne odbaci, guramo probleme pod tepih… – nabrojao je neke od problema.
– Ljubav je veština koja se uči i nije sramota priznati da ne znamo voleti. Sramota je reći da sve znamo i ne truditi se, a za nedostatak ljubav okrivljavati sudbinu – kaže Hudson, piše 24Sedam.

Izvor: prva.rs