Poslednjih godina svedoci smo naglih, neretko i burnih meteoroloških izazova, a sve kao posledica klimatskih promena.
Kako se naš organizam najvišim delom sastoji od vode, tako je i on veoma usko povezan sa tim vremenskim, pa i klimatskim oscilcijama, a što u organizmu živih bića dovodi do raznih promena, pa i nastanka bolesti.
Kardiolog profesor dr Predrag Mitrović, gostujući u emisji „Zravo sa Ivanom“, izjavio je da se klima poslednjih godina promenila i da će u budućnosti u delovima Srbije klima biti nalik stepskoj.
On objašnjava da poseban problem mogu biti velike temperatrurne razlike, pa tako jednog dana da bude dva stepena, već sledećeg 18 stepeni, a takva razlika može biti i više nego nepovoljna po ljudski organizam.
– Spoljni vazdušni pritisak deluje na naš organizam i drži naše telo u tonusu.
Mi će ćemo se kao i životinje i druga živa bića navići na te promene, ali biće potrebno vreme za to.
Promjene su došle naglo, mi više nemamo proljeća i jeseni
Ono što je najbitnije da temperaturu unutrašnje i spoljne sredine menjamo lagano, kako naš organizam ne bi pretrpeo veći šok.
Stariji sugrađani i penzioneri to već znaju, ali mnogi mlađi ne i onda prilikom nagle promene sredine u vrelim letnjim ili hladnim zimskim danima svoj organizam naglo izlažu stresu, što dovodi do pojave angine pekteoris i do pogoršanja nekih hroničnih bolesti – kaže profesor Mitrović.
FOTO: PRINTSCREEN/YOUTUBE
Stepska klima
Inače, stepska klima predstavlja tip klime, koji je prelaz između vlažne i suve.
Ova klima zastupljena je na svim kontinentima.
Može da se javi u umerenim, ali i u suptropskim širinama.
Ono što je zajedničko za ovo klimu, jesu prosečne male godišnje količine padavina, ali i velika temperaturna razlika koja u jednom danu može biti viša od 20 stepeni.
U toku godine u ovim predelima padne manje od 500 mm, a više od 250 mm padavina po kvadratnom metru, a najčešće od 300 do 400 mm.
Više padavina ima ka predelima koji su bliži morima i okeanima.
Na području Evrope ova klima preovladava na jugu Rusije i Moldavije, a u Aziji u centralnom delu kontinenta.
U Severnoj Americi ovaj tip klime preovladava u kontinetalnim predelima SAD, odnosno u oblasti Srednjeg Zapada.
Temperature tokom zimskih meseci su ispod 0°C, mogu da opadnu i ispod -20-30°C, dok se leti kreću od 30 do 40°C, lokalno i više.
Postoji i suptropski tip ove klime, koji u Africi i u Australiji predstavlja prelaz od tropske ka pustinjske klime.
Temperature leti idu od 40 do 45°C, pa lokalno i više, dok su zimske od 10 do 20°C
Oba tipa stepske klime odlikuju se često veoma sušnim vremenom i naglim prelazom iz zime u leto i obrnutno, odnosno prelazna godišnja doba veoma slaba su izražena.
Kod oba tipa ove klime maksimum padavina javlja se tokom letnjih meseci, kao posledica kontinetalnosti, dok je minimum padavina zimi, a slab sneg koji padne zimi u manjim količinama, njegov snežni pokrivač može se dugo zadržati.
Kako se ovaj tip klime sreće u velikim ravnicama, neretko duvaju vrlo jaki i suvi vetrovi, a vegetacija je i više nego oskudna kada je drveće u pitanju i uglavnom preovladavaju nisko rastinje i trava.
Kada je reč o Srbiji, varijanta stepske klime preovladava u severoistočnom delu zemlje, naročito u Banatu, a pre svega u onom delu zemlje koji gravitira ka Rumuniji.
Najviše je izražena u delovima Deliblatske peščare, na severu i istoku Banata i na istoku Timočke i Negotinske Krajine.
Ovaj deo zemlje ujedno se odlikuje naglim promenama vremena, i ogromnom temperaturnom razlikom kako u jednom danu, tako i između toplih leta i hladnih zima, dok su prelazna godišnja doba veoma slabo izražena.
FOTO: PRINTSCREEN/YOUTUBE
