Željko Dekić već dugi niz godina živi na relaciji Prijedor – Pula – Kuala Lumpur. Nekadašnji fudbaler Rudar Prijedora rođen u Sanskom Mostu sa dosta uspeha posluje na pomenutoj relaciji. Stekao je ogromnos iskustvo, odveo mnoge igrače sa bivših jugoslovenskih prostora u Maleziju, otvorio im vrata fudbalskog raja.
Kako kaže često dođe u Prijedor i Republiku Srpsku, razgovara i kontaktira sa mnogima i za vrlo kratko vreme je jasno sagledao situaciju i sve ono što koči i degradira fudbal u Republici Srpskoj i BiH.
-Nije mi potreba, ali eto imam osećaj da mogu da pomognem za budućnost fudbala u Republici Srpskoj i BiH i želim da kažem sve ono što koči progres ovog sporta. Dovoljno sam i video i proživeo, imam bogato lično iskustvo da kažem kako kod nas fudbalski svet funkcioniše na neprimeren i okrutan način – počeo je priču za Sportski Žurnal Željko Dekić.
Priča nije jednostavna, odakle ćete da krenete?
-Od branše u kojoj sam i sam. Postoje menadžeri koji rade i koji kvare posao. Oni koji rade zna se ko su, ali isto tako i oni koji kvare sve dobro urađeno. Isto je i sa funkcionerima, kako u Savezu tako i klubovima, jedni rade drugi razgrađuju i kradu. I tu je slika jasna! Razlika je samo u tome što radni ljudi ne mogu da dođu od ološa na red jer oni koji puno pričaju malo rade. Zbog toga imamo sve više primera da se pošteni i radni, oni ljudi puni entuzijazma sklanjaju u stranu jer ne mogu da funkcionišu i rade o dobro ukorenjenog lopovluka.
Kakvo je stanje u klubovima sa mladim igračima?
-Deca plaćaju članarinu klubovima da bi trenirala. Kasnije klub ne sme da traži nikakvu odštetu za igrača, ako želi pre prori ugovora da napusti klub, jer su to isto dete, odnosno roditelj, već platili klubu njegovo školovanje i kako sad klub ponovo da traži od drugog kluba koji želi da ga angažuje pare? Ljudi u Republici Srpskoj i BiH malo toga znaju po ovom pitanju, a ovakve stvari ubijaju omladinski fudbal.
U poslednje vreme pojavile su se i mnoge škole fudbala, kakav je Vaš komentar na to?
-Kako ljudi misle da se njihova deca adekvatno razvijaju u nekim fudbalskim školama gde isti vlasnik te fudbalske škole nije šutnuo mačku sa praga, a kamoli loptu? Kako da dete nauči nešto kad treneri koji rade bez ikakvog predznanja, 99 odsto njih je igralo fudbal u nižerazrednim seoskim klubovima koje ne želim da potcenim? Koliko je to igrača spremnih za Premijer ligu BiH izašlo iz tih škola? Neka mi neko kaže jednog, ja ga vodim u Čelzi. Koliko trenera u tim školama ima UEFA profi licencu, ili bar „A“ licencu? Čast izuzecima! Sve to ubija fudbal.
Možda nije baš tako kao što pričate, pa deca idu na turnire u inostranstvo?
-Postavljam pitanje: ako ti ljudi koji sebe nazivaju fudbalska škola ova ili ona, vode decu u Beograd i pri tome naplate put od roditelja, šta su oni postigli kao fudbalska škola? To što su decu odveli u muzej Crvene zvezde? Pa to može svako da odvede svoje dete! S druge strane treba videti gde i na kakvim terenima treniraju ta deca, koliko treninga, i kakvih, imaju sedmično?
Znači problem je i sama struka?
-Da ne pričamo o trenerima golmana jer sam posmatrao jednu fudbalsku školu, da je ne imenujem i pravim besplatnu reklamu, na treningu od 60 dece rade samo dva trenera!? Znate li koliko od te dece u uzrastu od 13 godina zna pravilno da udari loptu – nijedan! Šta dalje da pričamo? Usput njima nije bitno da naprave selekciju i nekoj deci da se zahvale koja nisu za fudbalsku priču, kako to da učine jer će ostati bez 50 maraka po članu kojeg izgube. Bit svega je uzeti novac. Roditeljima se mažu oči kako im je dete top napredno i da ga u budućnosti čekaju Zvezda, Partizan ili neka Bundes liga. Roditelji kao roditelji veruju sve, kako i ne bi kada se radi o njihovom detetu.
Gde je izlaz iz ovog začaranog lavirinta?
-Uspeli bi u budućnosti, kada bi povukli seriju poteza koji između ostalog podrazumevaju isključivanje stranaca, da igraju samo domaća deca, da se zabrani odlazak vani bar do 24. godine, a lige staviti na osam ili maksimalno deset klubova. Bez depozita za plate igračima da se uplati u Savez klub ne može da igra u elitnoj ligi. Treba zabraniti političarima da rade u bilo kojem klubu, oni se tu petljaju pogađate zašto – pa zbog para! Klub koji nema uslove za rad u omladinskim selekcijama i uslove za takmičenje ne može da igra u najjačem rangu. To je dug i mukotrpan posao, a mi taj proces još nismo ni započeli. Miljama smo daleko od njega!
Ima tu još mnogo stvari koje treba popraviti, zar ne?
-Na kraju treba zabraniti deci da potpisuju bilo kakve ugovore sa trećom stranom, menadžerima, mada je to naučna fantastika, ali se u uređenom sistemu sve može. Sudijama kojima se dokaže bilo kakva sumnjiva radnja treba ih izbaciti iz fudbala po kratkom postpuku. Treba im dati veća primanja po meču tako bi dobile na profesionalnosti i ne bi im padalo na pamet da rade bilo kakve mućke.
Šta je krucijalna stvar u svemu ovome?
-Privatizacija klubova! To je jedini izlaz. Tada bi se znalo ko u njima titulari, ko se pita, donosi odluke, posluje i sve bi bilo mnogo lakše. Danas su, nažalost, klubovi u Republici Srpskoj i BiH poligon za mešetarstva, pranja novca, velika sredstva prolaze preko njih, a fudbal vidi malo koristi. Skorojevići su čuli da se u fudbalu vrti novac, pa su zaposeli glavne funkcije u mnogim klubovima misleći da će sve sa neba da padne. Ništa ne rade, niti prave novac, samo traže od države i lokalne zajednice. Usput i leče komplekse, a sve to skupa je pogubno za fudbal! Zar najbolji primer na ovim našim prostorima nisu Dinamo Zagreb i Zdravko Mamić kako biti uspešan?!
Amaterski ugovori
Kakvo je Vaš mišljenje o amaterskim ugovorima igrača?
-Klubovi koji daju amaterske ugovore igračima i koji se kasnije busaju u grudi da imaju ugovor sa igračem su posebna priča. Nije mi jasno kako su slepi pored očiju, pa sama reč amaterski ugovor kaže sve! Taj ugovor ne važi ničemu i nizašta. Tog igrača može da odvede ko hoće. Klubovi bi da zarade, a da pri tome ne daju igraču profi ugovor na koji moraju da plate porez državi. Jer ako i u kojem slučaju se igrač proda po amaterskom ugovoru oni nisu nikom dužni taj novac da prikažu jer fudbaler u tom slučaju nije u sistemu TMS-a, putem kojeg se vrši transfer igrača sa profesionalnim ugovorima. Onda pametnjakovići iz klubova kažu prodali smo tog i tog igrača za 10.000 maraka, a 90.000 uzmu sebi i tako klub nastrada. Tako ide cela priča, glavni cilj svega toga je novac u privatnim džepovima.
