Sedmi put Republika Srpska je dobila najbolje pojedince, za 2017. godinu, na tradicionalnoj manifestaciji “Dan fudbala” juče u Kristalnoj sali banjalučkog hotela “Bosna” proglašeni su najbolji fudbaler, trener, fudbalski radnik, sudija i najperspektivniji igrač, u organizaciji Vlade Republike Srpske, odnosno Ministarstva porodice, omladine i sporta, Ministarstva industrije, energetike i rudarstva, te Sportskog žurnala i Fudbalskog saveza Republike Srpske. I ove godine manifestacija je posvećena Svetosavskim svečanostima, s posebnim akcentom na zatvaranje proslave vrednog jubileja – četvrt veka postojanja Republike Srpske i Fudbalskog saveza Republike Srpske.

Slavko BASARA

Branko SPASOJEVIĆ

U fantastičnom ambijentu, uz predivan dekor bine od strane “AAP” agencije i RMD produkcije Rade Dade Mićevića fudbal Republike Srpske je dobio nove besmrtne heroje, imena koja su ušla u istoriju fudbala i kojima je ispisana još jedna stranica istorije, kako Republike Srpske, tako i njenog fudbala, odnosno Saveza, celokupnog sporta.

Za najboljeg trenera ponovo je proglašen Slobodan Starčević, šef stručnog štaba Fudbalskog kluba Krupa. On je tako postao prvi stručnjak koji je odbranio laskavo priznanje “Ilija Miljuš”, koje nosi ime po njegovom nekadašnjem učitelju.  Slobodan Starčević je rođen 14. avgusta 1971. godine u Banjaluci. Vlasnik je UEFA profi licence za koju je stažirao u nemačkom Bundesligašu Frajburgu. Retki su klubovi koji pružaju rad trenerima u kontinutitetu, a Starčević u kanjonu vrbasa radi već četiri godine. Pre dolaska u Krupu 21. januara 2014. godine radio je kao pomoćni trener, šef stručnog štaba i sportski direktor u banjalučkom Borcu, a jedno vreme je šefovao i u premijerligašu Rudar Prijedoru.

Jedini je trener u Premijer ligi BiH u poslednje dve sezone u kojima nije menjao klubove. Jedan je od najboljih stručnjaka u regionu, a sa Krupom je osvojio četvrto mjesto i smo zbog trijumfa Širokog Brijega u finalu kupa BiH protiv Sarajeva njegov klub nije igrao na međunarodnoj sceni. Ove godine je ušao u polufinale kupova Republike Srpske i BiH i zimovao je na petoj poziciji prvenstvene tabele.

-Prošle godine sam rekao da sam izuzetno srećan zbog nagrade koja nosi ime po mom nekadašnjem učitelju i čoveku koga sam mnogo cenio i poštovao, Iliji Miljušu. Sada sam posebno radostan jer sam prvi laureat koji je uspeo da odbrani  titulu najboljeg u Republici Srpskoj što mi daje novu snagu i energiju, odnosno veliki motiv da u narednom periodu budem još bolji. Hvala svima koji imaju poverenje u mene, žiriju na čelu sa Tomom Marićem, piscem i novinarom, koji je odlučio da meni ponovo ukaže poverenje i dodeli ovo laskavo priznanje na koje sam i te kako ponosan – istakao je Slobodan Starčević kojem je nagradu uručio potpredsednik FS Republike Srpske Dušan Marković iz Bijeljine.

Za najboljeg fudbalera proglašen je Starčevićev pulen iz Krupe Štoper Aleksandar Vukotić. Rođen je 22. jula 1995. godine u Kraljevu, nastupao je za Volej iz Vrnjačke banje i Slogu, potom i dolinu padinu, a u Krupu na Vrbasu je stigao kao golobradi dvadesetogodinjak 2015. godine. U kanjonu Vrbasa je stekao punu igračku afirmaciju i danas je jedan od najtraženijih fudbalera iz Premijer lige BiH.

Sa Radosavom Aleksićem u tandemu čini štoperski par pored kojeg su se retki protivnički napadači naigrali. Tandem Vukotić-Aleksić zaustavio je mnoge napadače, ali isto tako stižu da iz prekida i ugroze gol rivala. Gorostasni defanzivac privukao je, odličnim igrama u kanjonu Vrbasa, veliku pažnju na sebe, mnogi domaći, ali i inostrani klubovi raspituju se na koji način da “otkupe” borbenog štopera.

Stena ispred gola. Neprelazna prepreka. Kontrolor i zemlje i vazduha. Kapiten sa  borbenim duhom. Požrtvovani štoper reprezentativnog kalibra… samo su neki od epiteta koje ljubitelji fudbala u Republici Srpskoj stavljaju uz ime kapitena i štopera Fudbalskog kluba Krupa. I prošle godine bio je u uskom krugu kandidata za nagradu “Velimir Sombolac”, ali je ispred njega prvu kroz cilj prošao Marko Obradović, napadač Radnika.

-Zaista sam iznenađen i počašćen, ovo je veliko priznanje, kako za mene, tako i saigrače, moj klub, celu Krupu na Vrbasu… Biti najbolji nije lako, a ovim putem hoću da se zahvalim svima onima koji su verovali u mene i pomogli mi, učestvovali na bilo koji način, u ovom mom izboru za laureata. Moram da budem još bolji kako bih uz čast koja mi je pripala opravdao i poverenje koje mi je ukazano – rekao je Aleksandar Vuković koji ove zime dobija mnoge ponude iz inostranstva, a nagradu koja nosi ime “Velimir Sombolac” su mu uručili Bojana Sombolac, kćerka olimpijskog pobednika iz rima 1960. godine i Predrag Sarić, glavni i odgovorni urednik Sportskog žurnala.

Za najperspektivnijeg fudbalera Republike Srpske za 2017. godinu proglašen je fudbaler banjalučkog Borca Vladan Danilović. Međutim, zbog privatnih obaveza Danilović juče nije bio na svečanom proglašenju, a nagradu koja nosi ime „Srđan Kačar“ koju su predsedniku Fudbalskog kluba Borac Branku Kovačeviču uručili roditelji tragično nastradalog Srđana Kačara Milanka i Duško.

Vladan Danilović je rođen 22. jula 1999. godine u Foči, a još kao klinac pokazao je zadivljujuću tehniku baratanja loptom i oduševio talentom na osnovu kojeg se izdizao iznad ostalih vršnjaka. Ove godine je od strane Fudbalskog saveza Republike Srpske predložen kao kandidat za akciju Izbora deset najboljih sportista Republike Srpske u organizaciji “Glasa Srpske”.

Republika Srpska je oduvek bila istinski rasadnik fudbalskih talenata, a jedan od “bisera” koji bi tek u narednom periodu trebalo da zablista punim sjajem svakako je vezista banjalučkog Borca Vladan Danilović. S Borcem je postao šampion Republike Srpske i velikan sa Trga Republike Srpske ekspresno se vratio u elitu BiH, a Banjalučani su u maju trijumfovali i u Kupu Grada Banjaluka, kada su u finalnom okršaju na svom terenu, posle boljeg izvođenja jedanaesteraca osvojili trofej, bili su bolji od premijerligaša iz Krupe na Vrbasu.

Odličnim igrama u crveno-plavom dresu skrenuo je pažnju na sebe i postao omladinski reprezentativac BiH, a pre toga Republike Srpske, s kadetima je na turniru “Stevan Nešticki”. Iako je mlad, tek ušao u punoletstvo, imao je već nekoliko sjajnih ponuda iz inostranstva da nastavi karijeru u nekom stranom klubu, ali je Borac odlučio da ga zadrži u svojim redovima. Ove zime se ponovo aktuelizovala priča o odlasku Danilovića u inostranstvo i on je blizu međunarodniog transfera.

Najbolji sudija dolazi iz Prijedora, a reč je o Luki Bilbiji kojem je nagradu uručio Dragan Banjac, član Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Republike Srpske i član Komisije za sudije i suđenje u Fudbalskom savezu BiH. Luka Bilbija je rođen 1. juna 1989. godine u Rijeci (Hrvatska), kao mali doselio se u Prijedor gde je završio osnovnu i srednju Medicinsko-tehnološku i građevinsku školu. Nakon toga stekao je zvanje diplomiranog inženjera geodezije na Arhitektonsko-građevinsko geodetskom fakultetu u Banjaluci (2008. – 2013. godina), a trenutno je na master studijama na istom fakultetu, smer geodezija. Od jula 2015. godine zaposlen je u JU Institut za urbanizam, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske u Banjaluci.  Odavno se na fudbalskoj sceni Republike Srpske nije pojavio tako perspektivan i kvalitetan arbitar kao što je to ovaj Prijedorčanin. U minulih nekoliko sezona sudio je one najjače i najteže utakmice – derbije, sve je odradio besprekorno, u službi fudbalske igre.

Fudbalski sudija je postao 21. juna 2008. godine, zvanje republičkog arbitra stekao je 31. decembra 2011, a saveznu kategoriju položio je 20. juna 2014. godine. Dve godine je sudio Regionalnu ligu Republike Srpske, grupa zapad, dve Drugu ligu, a trenutno je drugu sezonu na prvoligaškim terenima i najozbiljniji je kandidat da na ljeto ove godine postane premijerligaški sudija, kao najbolji iz srpskog entiteta. Odlično poznaje rad na računaru i priča engleski jezik. Jedan je od najozbiljnijih kandidata da jednog dana ponese i sudijski znak FIFA.

-Biti najbolji među najboljima i poneti ovo priznanje prvog među jednakima za mene je velika čast, obaveza, a ujedno sam i presrećan jer sam ušao u istoriju fudbala Republike Srpske i postao njen neizbrisiv deo. Trudiću da mi ova nagrada posluži kao motiv u narednom periodu da budem još bolji u onome što volim i što je moj život. Volim ovaj pozi, a nagrada u Republici Srpskoj koja je stigla od Saveza i Žurnala za mene ima neprocenjivu vrednost – iskreno je rekao Luka Bilbija.

Dodeljene su i dve posebne nagrade od strane Fudbalskog saveza Republike Srpske za nesebičnost u radu i doprinos u stvaranju i očuvanju Fudablskog saveza Republike Srpske i njegovih izvornih vrednosti. Dobili su ih Rodoljub Petković, koji je 25 godina obavljao odgovornu funkciju u Savezu, bio na poziciji generalnog sekretara FSRS kao i Branimir Tulić koordinator omladinskih selekcija FS Republike Srpske.

Rodoljub Petković rođen je 16. novembra 1952. godine u Konjicu, još kao dečak, s obzirom da je otac bio policijski službenik, promenio je mnogo gradova, učiteljica i nastavnika, a osnovnu školu završio je u Laktašima. Srednjoškolsko obrazovanje stekao je u Banjaluci, a u Novom Sadu završio je studije sa zvanjem profesor menadžmenta u sportu, turizmu i rekreaciji, a postdiplomske studije je završio takođe u najvećem gradu Vojvodine.

Prve fudbalske korake napravio je u BSK-u, igrao je još za dobojsku Slogu, Laktaše Mladost iz Kotor Varoša, a po završetku karijere u matičnom klubu ušao je u istoriju BSK-a 1981. godine kada kao 29-godišnjak postao najmlađi predsednik “romantičara” sa “Čaira”. Već tada je pokazao rukovodeće sklonosti i umeće, a to iskustvo je kasnije pretvorio u još bogatije na mestu generalnog sekretara FSRS, od njegovog osnivanja sve do novembra prošle godine kada je otišao u zasluženu penziju.

Bio je jedan od najvažnijih i najodgovornijih funkcionera pri rađanju Fudbalskog saveza Republike Srpske 5. septembra 1992. godine, te kroz njegovu borbu za autonomnost i integritet, odnosno i 2002. godine kada se ujedinio fudbal u “Dejtonskoj zemlji”. Kao generalni sekretar FSRS izgradio je mnoge mostove prijateljstva i bratstva. I danas kada ga upitate: da se ponovo rodite šta bi radili, odgovor je vrlo jasan i precizan: izabrao bih isti životni put!

-Sustigle su me emocije, celi život dam u fudbalu i sve dok se osećam spreman i zdrav da se još, motivisan, bavim ovom granom ljudskog stvaralašatva i pomognem plemenitoj igru na raspologanju su svima onima koji mi veruju i poštuju đto sma do sada uradio. Priznanje od saveza u kojem sam proveo najveći deo svog radnog veka za mene ima posebnu dimanziju i vrednosti i oprostite mi ako sma previše emotivan, jer ova nagrada pripada i svim mojim saradnicima u tih 25 godina koliko sam bio na poziciji generalnog sekretara FSRS – istakao je Rodoljub Petković kome je nagradu uručio njegov naslednik vršilac dužnosti generalnog sekretara FSRS Goran Ćejić.

Takođe, posebnu nagradu od Fudbalskog saveza Republike Srpske dobio je Branimir Tulić koji je rođen 12. aprila 1968. godine u Zadru. Još kao dečak pokazivao je veliku naklonost i ljubav prema fudbalu. Njegovi igrački i trenerski počeci vezani su za Omladinac iz banjalučkog naselja Lazarevo, a bio je i učesnik istorijske utakmice između Novinara i fudbalera ratnika na Gradskom stadionu u Banjaluci 1992. godine.

Jedan je od namlađih trenera ne samo u Republici Srpskoj, već i BiH koji je edukujući se stekao zvanje UEFA profi trenera. Radio je u mnogim klubovima kao što su Omladinac, Kozara, Ljubić, Potkozarje… obavljao je jedno vreme i funkciju sportskog direktora banjalučkog Borca, a u fudbalskom svetu smatra se za jednog od trenera koji ima najveću memoriju igrača i njihovih karakteristika.

Dugi niz godina bio je pomoćnik selektora Ibrahima Zukanovića u mladoj reprezentaciji BiH, potom je postao i selektor, danas obavlja ulogu skauta u Fudbalskom savezu BiH. Bio je i selektor omladinskih reprezentacija Republike Srpske. Izvršni odbor Fudbalskog saveza Republike Srpske imenovao ga je za koordinatora svih omladinskih selekcija Republike Srpske, a zahvaljujući njemu napravljen je kvalitetan sistem reprezentativnih selekcija zajedno sa grupom selektora koji pre svega entuzijazmom pokreću veliki broj dečaka kroz razne akcije na svim delovima Republike Srpske, upravo pod budnim okom Branimira Tulića.

-Hvala Savezu i svima koji su podržali moj rad u prethodnom periodu, a u budućnosti ćemo nastojati, svi zajedno kroz jedan organizovan i profesionalan rad da unapreidom sve naše omladinske selekcije Republike Srpske i da regrutujemo što više mladih igrača. To je naša orijentacija i budućnost – rekao je Branimir Tulić kome je nagradu uručio član Izvršnog odbora FSRS Dragan Aranđić.

I tako, dok se uz himnu Lige šampiona koja se prolamala Kristalnom salom hotela “Bosna”, a sve to podržavao aplauz sa obližnjeg Hrama Hrista Spasitelja dopirao je zvuk zvona označavajući da je ispisana još jedna stranica istorije Republike Srpske, njenog fudbala i Saveza, sporta uopšte. I dok su voditelji Zvjezdana Milaković i Darko Savić odjavljivali sedmo izdanje manifestacije “Dan fudbala” svi nagrađeni i oni koji su im uručili nagradu izašli su na svečanu binu i fotografisali se za upsomenu.

Mladen Krstajić: Igraćemo za narod

Nagradu „Ilija Pantelić“ koja pripada najboljem fudbalskom radniku za 2017. godina poneo je Mladen Krstajić, aktuelni selektor „A“ reprezentacije Srbije koji će s Orlovima igrati na Mondijalu u Rusiji od 14. juna do 15. jula. Upravo je Krstajić iz Banjaluke ispraćen ovacijama i sa lepim željama da povede Srbiju do dobrog plasmana na Mondijalu.

Mladen Krstajić rođen je 4. marta 1974. godine u Zenici, ponikao je u Čeliku, potom je kao omladinac stigao u Sentu, pa Kikindu, u dva navrata nosio dres Partizana, igrao za Verder i Šalke. Za reprezentaciju je odigrao 59 utakmica i postigao dva gola, nosio je jedan grb, ali je nastupao za državnu selekciju koja je imala tri imena: SR Jugoslavija, Srbija i Crna Gora i Srbija.

Doneo je nešto novo u fudbal Republike Srpske. Kao predsednik Fudbalskog kluba Radnik iz Bijeljine pokazao je put kojim je najispravnije koračati, sigurno korak po korak. Klub iz Semberije je pod njegovim rukovodstvom ostvario istorijske rezultate, osvojio Kup BiH i izborio premijerni nastup u Evropi. Minule godine osvojen je Kup Republike Srpske, a uprkos teškim problemima sačuvan je “kostur” tima.

Mladen Krstajić će kao selektor predvoditi Orlove na Svetskom prvenstvu u Rusiji od 14. juna do 15. jula ove godine. Bio je pomoćnik selektoru Slavoljubu Muslinu u kvalifikacijama za Mondijal, onda je po azijskoj turneji dobio prefiks “vršilac dužnosti”, da bi uoči Nove godine on bio skinut, a FS Srbije je odlučio – Krstajić selektor!

Pored toga u prošloj godini je proglašen, na tradicionalnoj manifestaciji “Glasa Srpske” – Izbor deset najboljih sportista za ambasadora sporta Republike Srpske. Mladen Krstajić je zaista jedan od retkih kojima ništa teško nije. I kao igrač, i kao predsednik i kao selektor ostavio je i ostavlja dubok fudbalski trag. To mogu samo odabrani.

-Počašćen sam ovim priznanjem, znam da je Republika Srpska uz Orlove i reprezentaciju Srbije ne samo u fudbalu već svim sportovima. Mi ćemo u Rusiji igrati za naš narod, za Republiku Srpsku, Srbiju i sve naše ljude u dijaspori. Želimo da donesemo radost, koliko ćemo u tome uspeti zavisiće od mnogih faktora, mi se nadamo najboljem i radićemo da tako i bude, najbolje što možemo, znamo i umemo. Ovaj predivni ambijentu u banjalučkom hotelu „Bosna“ nikada neću zaboraviti – rekao je Mladen Krstajić kome je nagradu uručio potpredsednik FSRS Milorad Lale, a predsednik žirija i saradnik Sportskog žurnala Tomo Marić mu je uručio kultnu knjigu „Miljan, ljudi i vrijeme“

Oljača: Uzbuđen sam

Nagradu za životno delo Fudbalskog saveza Republike Srpske poneo je doktor Rodoljub Oljača iz Gradiške koji je u fudbalu proveo 40 godina u fudbalu obavljajući mnoge odgovorne i važne funkcije. Rođen 1952. godine u Glamočanima, a osnovnu školu i Gimnaziju završio je u Gradišci, Poljoprivredni fakultet u Sarajevu 1985. godine. Magistrirao je 1989, a doktorirao 2000. Godinu dana kasnije izabran je zvanje docenta na nastavnom predmetu Fiziologija biljaka na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci.

Obavljao je niz odgovornih funkcija u mnogim klubovima gradiške Opštine, bio predsednik u Slogi iz Gornjih Podgradaca i Kalema iz Trebovljana, te član uprave Kozare, Jedinstva Žeravica i Omladinca Brestovčina. Dugo godina bio je i predsednik Opštinskog Fudbalskog saveza Gradiška koji je organizovato tradicionalni turnir međunarodnog karaktera.

Od osnivanja FSRS aktivan je u njegovom radu, a trenutni je član aktuelnog saziva Izvršnog odbora “kuće” fudbala iz Banjaluke.

-Izuzetno sam srećan i radostan jer nagrada koju sam primio nosi ime bivšeg predsednika Republike Srpske, predsednika fudbalskih saveza Republike Srpske i BiH. Ovo je za mene poseban trenutak, malo sam i potresen, nemojte mi zameriti. Kada pogledam ovaj veličanstven skup srce mi je puno, ove trnutke ću da pamtim večito i dugo. Životni, sportski i radni vek se približava kraju, ali dok god sam živ ova slika iz hotela “Bosna” ostaće mi zauvek. Hvala vam svima – rekao je Rodoljub Oljača kojem je nagradu za životno delo “Doktor Milan Jelić” uručio predsednik Fudbalskog saveza Republike Srpske Mile Kovačević.

Ilija Petković dobitnik internacionalne nagrade “Zlatna plaketa Miljan Miljanić”

Počašćen i ponosan

Posle Safeta Sušića, selektora “A” reprezentacije BiH, Milorada Mažića, svetski čuvenog fudbalskog sudije, omladinske reprezentacije Srbije (U-20) koja je bila svetski šampion u Novom Zelandu, te istinskih fudbalskih legendi Dragana Džajića i Predraga Mijatovića ovogodišnju nagradu “Zlatna povelja Miljan Miljanić” dobio je Ilija Petković.

-Zaista sam iznenađen i počašćen, ova nagrada od prijatelja u Banjaluci koju sam dobio znači mi mnogo i zauzimaće najznačajnije mesto u mom stanu pored velikog broja priznanja i nagrada, ali nijedna do sada se ne može meriti sa njom. Kada posle toliko godina prijateljstva, saradnje i fudbalskih priča koje smo zajedno pričali dobijete jedno ovakvo priznanje koje nosi ime po čoveku na kojeg svi zajedno treba da budemo ponosni i srećni što smo ga imali, a koje su vam dodelili istinski prijatelji i poštovaoci onda čovek shvati da sve ono što je radio nije bilo uzaludno. Neko je to sve video, merio, proceio i ocenio, epilog je ovaj. Moje srce je uvek veliko kada dođem u Banjaluku, a iskreno verujem i nadam se da će posle ovoga i Republika Srpska i Srbija, odnosno njeni Savezi biti i bliži i jači, jedinstveniji. Ovim putem zadužen sam da vam prenesem pozdrave i poželim sva najbolje u narednom periodu od predsednika FS Srbije Slaviše Kokeze i generalnog sekretara Jovana Šurbatovića – istakao je u vidno emotivnom govoru, sa suznim očima, posle primanja nagrade “Zlatna povelja Miljan Miljanić” Ilija Petković.

Njemu je nagradu “Miljan Miljanić” uručio predsednik Republike Srpske Milorad Dodik koji je prisustvovao manifestaciji “Dan fudbala”, a saradnik Sportskog žurnala Tomo Marić je Petkoviću uručio knjigu “Miljan, ljudi i vrijeme” koja je prevedena na više svetskih jezika.

Ilija Petković je rođen 22. septembra 1945. godine u Kninu. Igračku karijeru započeo je u Dinari iz rodnog grada, sa 19 godina je došao u OFK Beograd, postao je igrač “romantičara” s Karaburme. U plavo-belom dresu igrao je 16 sezona, a u sezoni 1965/66. sa OFK Beogradom osvojio je Kup Jugoslavije. Za ovaj klub odigrao je 417 utakmica i postigao 68 golova, a zbog njegove brzine i eksplozivnosti bio je popularno nazvan “tajfun sa Karaburme”. Potom je nastupao za francuski Troa.

Za reprezentaciju Jugoslavije je igrao od 1968. do 1974. godine, “plavi” dres oblačio je 43 puta i postigao šest golova. Debitovao je 24. aprila 1968. protiv Francuske u Beogradu, u revanš susretu četvrtfinala Kupa nacija, Jugoslavija je pobedila 5:1, a Petković strelac dva gola. Bio je član reprezentacije koja se plasirala na Svetsko prvenstvo 1974. godine u Zapadnoj Nemačkoj, pobedivši u baražu Španiju 1:0. Na susretu protiv Zaira na Mondijalu postigao je osmi gol u pobedi 9:0 i na taj način se oprostio od reprezentacije.

Nakon završetka igračke karijere postao je sportski direktor OFK Beograda, a početkom devedesetih godina i trener kluba u kojem je proveo najveći deo svog života. Bio je i trener u stručnom štabu omaldinske reprezentacije koja je 1987. godine u Čileu postala šampion sveta. Internacionalnu trenersku karijeru počeo je u Servetu 1993. godine, a sa klubom iz Ženeve je 1994. godine bio šampion Švajcarske.

Potom je bio član stručnog štaba kod bivšeg saigrača Slobodana Santrača u reprezentaciji koja je izborila plasman na Mondijal 1998. godine u Francuskoj, karijeru je nastavio u Japanu i Grčkoj.

U dva navrata je bio selektor, prvi put od 2000. do 2001. godine, vrlo kratko, a na mesto selektora se vratio krajem 2003. godine. U kvalifikacijama za SP vodio je reprezentaciju Srbije i Crne Gore i taj tim je primio samo jedan gol, bez poraza, bio je selektor sadašnjem selektoru Srbije Mladenu Krstajiću na SP u Nemačkoj 2006. godine. Trenersku karijeru je završio radeći u Južnoj Koreji i Kataru.

Od osnivanja Fudbalskog saveza Republike Srpske istinski je prijatelj Republike Srpske i njenog fudbala, dobitnik je i Zlatne plakete FSRS, često je gost Banjaluke i uvek rado kaže da se ovdje oseća kao kod kuće, jer je s prijateljima i braćom. Neostvarena želja mu je da bude selektor Republike Srpske u zvaničnim kvalifikacijama za jedno veliko takmičenje.

Nagrada za humanost pripala sudiji iz Bijeljine Stefanu Maletiću

Samo sam postupio ljudski

Stručni žiri manifestacije “Dan fudbala” zajedno sa Izvršnim odborom Fudbalskog saveza Republike Srpske odlučio je da ove godine dodeli i posebnu nagradu za humanost. Ona je pripala fudbalskom arbitru Stefanu Miletiću koji je spasao život mladom igraču rogatičke Mladosti Stefanu Božiću koji se davio u vodi.

-Jedino što sam mogao da uradim u tom trenutku, bez velikog razmišljanja i čekanja jeste da spasim jedan mladi život, skočio sam u vodu i na svu sreću epilog je pozitivan. Postupio sam samo ljudski i ništa drugo – istakao je kratko Stefan Miletić.

Njegov “štićenik” Stefan Božić još jednom se zahvalio čoveku kojem duguje život:

-Bili su to trenuci, splet nesrećnih okolnosti, ali sam Bog je poslao mog imenjaka u tom momentu. Sve ostalo znate, teško mi je da pričam o tome. Jedino što mogu da kažem dobio sam prijatelja, i više od toga, za celi život.

Stefan Maletić je rođen 17. februara 1989. godine u Sarajevu. Kao mlad, u vihoru rata, napustio je rodni grad i porodica Maletić se nastanila u Bijeljini. Stefan je osnovnu i srednju školu, kao i fakultet završio u najvećem semberskom gradu, stekavši zvanje diplomiranog ekonomiste. Zaposlen je u Kompaniji za sportsku opremu “Sport vižn”.

Fudbal je počeo da trenira sa sedam godina u predtakmičarima Radnika iz Bijeljine, prošao je sve omladinske i seniorsku selekciju ovog kluba. Potom je po jednu sezonu proveo u Slogi Junajted i Građanskom. Kada je upisao fakultet zajedno sa nekoliko svojih prijatelja, istomišljenika i studenata formiran je novi klub – Akademac za koji je prešao da igra.

U sudijske vode je ušao 2011. godine kada je bio treća godina fakulteta. Tada je upoznao svoju sadašnju suprugu Dunju, nedostajao mu je džeparac za gorivo kako bi mogli često da se vide, tako da je u suđenju našao izlaz, na simpatičan način, iz ovog svog problema. I sada tvrdi da je supruga Dunja najzaslužnija što je otišao u sudijske vode. Kasnije je suđenje postalo njegov način života i nešto što mu se najljepše dogodilo u sportskoj karijeri.

Stefan Maletić je istinski heroj fudbala Republike Srpske jer je 5. juna 2017. godine u Etno selu Stanišići od sigurnog utapanja spasio omladinca Mladosti iz Rogatice Stefana Božića koji je upao u veštačko jezero u potrazi za mobilnim telefonom. Hrabrom i pravovremenom reakcijom Stefan Maletić se bacio u vodu za dečakom i izvukao ga na vrijeme, pokazavši istinsko herojsko i ljudsko delo.

 Ministri i gradonačelnici

Pored predsednika Republike Srpske Milorada Dodika koji je dolaskom na svečanost uveličao “Dan fudbala”, podršku akciji Sportskog žurnala i Saveza dala je i Vlada Republike Srpske. U hotelu “Bosna” bila su i tri ministra, Jasmina Davidović, ministar porodice, omldine i sporta, Petar Đokić, ministar industrije, rudarstva i energetike i Milenko Savanović, ministar rada i boračko-invalidske zaštite.

U Banjaluci su juče bila i dva gradonačelnika, Prijedora Milenko Đaković i Bijljeine Mićo Mićić, koji su, uz ministre dali najviše ocene i pohvale manifestaciji “Dan fudbala”, a u svoje gradove su otputovali puni impresija.

Žiri

Ovogodišnji žiri manifestacije “Dan fudbala” sačinjavali su eminentni novinari iz Banjaluke, predvođeni Tomo Marićem. Pored njega u ovom telu koje je biralo najbolje laureate za 2017. godinu bili su još: Zoran Vajkić, Slavko Basara, Dejan Kondić, Milan Zubović, Andrej Knežević, Goran Arbutina, Darko Basara i Dragan Novaković.

Sportski žurnal

Povezani članci:

Powered by Contextual Related Posts