Pitanja statusa Kosova i Metohije i Republike Srpske indirektno su povezana i moglo bi se reći da su Kosovo i Metohija i Republika Srpska neka vrsta sijamskih blizanaca proisteklih iz različitih stavova zapadnih sila u odnosu na bazične međunarodne dokumente, smatra nekadašnji šef diplomatije SR Јugoslavije Vladislav Јovanović.
Јovanović ocjenjuje da su ova dva pitanja povezana zbog toga što se princip nepromjenjivosti granica zasniva na završnom aktu Helsinkija i što se princip avnojskih granica, odnosno nepromjenjivosti granica, zasniva na odlukama Badinterove arbitražne komisije međunarodne mirovne konferencije o Јugoslaviji.
“Kad je riječ o Srbiji, ta granica je izmenjena nizom protivzakonitih akata od zapadnih sila i proizvele su kvazidržavu, opravdavajući to nekom posebnošću. Posebnost je samo u kršenju tih ključnih pravila međunarodnog prava, a ne u bilo čemu drugom”, naglasio je Јovanović.
On je dodao da se, s druge strane, dejtonska BiH proglašava nedodirljivom jer je to tako rečeno u Dejtonu.
“Sve bi to bilo u redu kad ne bi bila dodirljiva i promenjiva granica Srbije”, rekao je Јovanović za “Sputnjik”.
Prema njegovim riječima, postoje dva različita rješenja u vezi sa istim stavovima međunarodnog prava i ta dva rješenja ne mogu vječito da budu jedan pored drugog, već na neki način moraju da se usaglase.
“I zbog toga bi se moglo reći da su Kosovo i Metohija i Republika Srpska neka vrsta sijamskih blizanaca proisteklih iz različitih stavova zapadnih sila u odnosu na te bazične međunarodne dokumente. Tako da bi se, ako bismo dalje išli sa tim razmišljanjem, moglo reći da se Republika Srpska najbolje brani preko Kosova i obrnuto, da se dejtonska BiH najbolje brani nepriznavanjem Kosova i priznavanjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije”, dodao je Јovanović.
On je ukazao da postoje različita ponašanja, poput Bakira Izetbegovića, koji, kako je naveo Јovanović, čezne za priznavanjem takozvane države Kosovo, a istovremeno izaziva sudbinu jer bi takav presedan mogao da se okrene kao bumerang protiv njegovih shvatanja o nepromjenjivosti granica BiH.
Prema njegovom mišljenju, da li će u budućnosti ostati status kvo ili će ipak doći do promjena granica na Balkanu, zavisi od toga šta zapadne sile očekuju od Srbije i na šta je Srbija u tom smislu spremna.
“Ako je ona spremna da čvrsto brani svoje ustavne pozicije o celokupnosti državne teritorije, onda neće doći do takvih krupnih promena. A da li će zapad zbog toga da uskrati podršku Srbije za ulazak u EU, to je stvar zapada da proceni da li mu je to u interesu ili ne”, smatra Јovanović.
On je rekao da, ukoliko bi Srbija zbog bilo kojih razloga pravila ustupak prema pitanju Kosova i Metohije, u smislu direktnog ili indirektnog prihvatanja novog stanja stvari, to ne bi koristilo ukupnoj poziciji Srbije, a dovelo bi do nezadovoljstva drugih sastavnih djelova ostalih država, ne samo na Balkanu, nego i u Evropi i šire.
“Stvorio bi se presedan na koji bi svi drugi mogli da se pozivaju da se od jedne međunarodno priznate članice UN može otkinuti jedan deo teritorije pod nekim lažnim izgovorima i da to ostane bez posledica. Јednostavno, nije moguće da to ostane bez posledica”, zaključio je Јovanović.
