U nenadanom napadu iskrenosti, predsjednik Ustavnog suda BiH Mirsad Ćeman prizao je da taj sud najmanje problema s poštivanjem svojih odluka ima u Narodnoj skupštini Republike Srpske.
Bivši visoki funkcioner SDA sigurno nije jeo bunike, niti je pod jakom dozom nekog drugog opijata konačno priznao ono što je svim dobronamjernim već dugo poznato, a to je da glavni problemi s nepoštivanjem odlukaUstavnog suda leže u Federaciji BiH.
Ako je sudija Ćeman već priznao to što je priznao, postavlja se pitanje zbog čega sud kojim rukovodi stalno donosi odluke čiji je osnovni cilj da se ponižava strana koja, paradoksalno, jedina poštuje njegovu nadležnost i presude? Zašto je Ustavnom sudu BiH baš toliko stalo da se forsiraju priču o nepoštivanju odluke o proglašavanju 9, januara neustavnim praznikom, dok, s druge strane, iz te institucije skoro da nema ni abera o tome što u četiri federalna kantona do današnjeg dana Srbi nemaju status konstitutivnog naroda?
Prostom logikom, na postavljena pitanja nameće se odgovor da Ustavni sud BiH, posebno njegove strane sudije za čiji se ostanak grčevito zalaže bošnjački politički vrh, ne zanima istina i pravda, već isključivo šteta koja se može naneti njima omraženoj Republici Srpskoj.
Kritika rada suda koji se svojim odlukama i ponašanjem diskreditovao na, po mnogima, nepopravljiv način, gotovo da predstavlja moralnu obavezu svakog kome je stalo da u BiH konačno počne da funkcioniše pravna država.
