A picture taken on May 25, 2021, shows the center of Bosnian town of Kalinovik, birthplace of Bosnian Serb wartime military chief Ratko Mladic. Bosnian Serb wartime military chief Ratko Mladic currently awaits the final verdict upon his appeal. The Hague-based tribunal in 2017 found the former general guilty of genocide and war crimes, notably the Srebrenica massacre and the siege of Sarajevo.,Image: 614203141, License: Rights-managed, Restrictions: TO GO WITH AFP STORY BY Rusmir SMAJILHODZIC, Model Release: no, Credit line: Profimedia
Ono što je specifično za genocid je da je zločin usmeren na kolektiv, a ne na pojedince, kaže Magnuson
Profesor Univerziteta Upsala u Švedskoj Šel Magnuson ocenila je da je ono što se događalo tokom sukoba u BiH 90-ih godina užasno, ali je ukazala da bošnjačkom narodu nije pretilo uništenje.
Magnuson je u autorskom tekstu za beogradsku Politiku istakla da ćemo, ako napustimo formulacije i smisao Konvencije o genocidu, neizbežno doći u situaciju da se ubistvo evropskih Jevreja relativizuje, što je suprotno moralu i intelektualnom poštenju.
– U svoj svojoj tragediji Srebrenica nije isto što i Aušvic – naglasila je Magnuson povodom presude Ratku Mladiću, koga je Međunarodni mehanizam za krivične sudove osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici.
Magnuson je ukazala da su zanimljivi razlozi kojima je sud odbacio tvrdnju tužioca da se genocid, osim u Srebrenici, dogodio u šest opština BiH početkom rata. Ona ističe da se i tužioci i sudije pozivaju na udeo muslimanskog stanovništva u tim opštinama, a ne na procenat ubijenih muslimana, što bi, napominje, bilo relevantno prema Konvenciji o genocidu.
Magnuson navodi da je tokom rata u BiH život izgubilo 3,4 odsto muslimana i dodaje da se to može porediti sa brojem žrtava u BiH u Drugom svetskom ratu – Hrvati 6 odsto, muslimani 9 odsto, Srbi 17 odsto i Jevreji 77 odsto. Magnuson ističe da ti podaci pokazuju da je Haški tribunal doprineo obezvređivanju holokausta i drugih genocida (jermenski 1915, ruandski 1994), pošto je u tim slučajevima reč o ukupnoj stopi smrtnosti od 50-60 posto ili više.
U nekim evropskim zemljama je ubijeno 90 odsto Jevreja, a ono što se dogodilo u Bosni od 1992. do 1995. godine nije ni približno tome i prema tome ne predstavlja isti fenomen – naglasla je Magnuson.
Ona ukazuje da pre suđenja u Hagu ni naučnici ni pravnici nisu mogli zamisliti da će pojedinačni masakri biti definisani kao genocid, ali da je tu ideju formulisao Mahmud Šerif Basioni, američki profesor prava, koji je sačinio studiju o nasilju u Bosni, a koja je bila osnova za rad Tribunala.
Basioni je pred američkim Kongresom rekao da, prema Konvenciji o genocidu, u Bosni nije počinjen genocid, ali da bi se situacija mogla promeniti ako se zauzme “progresivan” stav koji dozvoljava “lokalni genocid”.
Magnuson ukazuje da se genocid generalno doživljava kao najgori zločin i da se u tim slučajevima fokusiramo na počinjeno nasilje i patnju žrtava, ali ističe da ne određuje priroda dela to da li je počinjen genocid, već njegova svrha.
– Ono što je specifično za genocid je da je zločin usmeren na kolektiv, a ne na pojedince. Fokus nije na patnji ljudi, već na uništavanju etničke ili verske grupe – naglasila je ona i navela da se to dogodilo Jevrejima u Evropi 1941-1945, ali se nije dogodilo na Balkanu 1991-1999. godine.
