Sve što ste znali ili mislili da znate o toponimu Srebrenica i onome što on obuhvata, a sada nakon nametnutih odredbi Valentina Incka možda ne smijete ni da pitate.
Da li je bio genocid?
– Ne, iz više razloga, između ostalog jer broj žrtava je daleko manji nego u Ruandi, Kambodži, Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, u genocidu Turaka nad Jermenima i tako dalje. Znak jednakosti se, dakle, ne može staviti. Potrebno je imati u vidu da je koncept “lokalnog genocida” zapravo razvio profesor islamskog prava Šerif Basiuni, iako taj koncept nema uporište u Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine.
Da li je bio zločin protiv čovečnosti?
– Bilo je više paralelnih zločina protiv čovečnosti (na više lokacija). Dakle, masakr koji je napravljen je više od zločina protiv čovečnosti, manje od pravog genocida.
Dokle će nesporazumi oko ove teme trajati?
– Dok pravni eksperti ne preformulišu (u zvaničnim međunarodnim dokumentima) pojam genocida i ne uvedu novi termin koji bi se odnosio na ovakve tragične događaje – termin koji će označavati masakre manjeg obima od genocida, a većeg od zločina protiv čovečnosti.
Ima li politički inspirisanih manipulacija oko opisa stradanja Srebreničana?
– Ima, pre svega u prikrivanju statusa poginulih (vojnici u borbi i zarobljenici).
Ima li manipulacija oko Memorijalnog centra Potočari?
– Da i to ne malo.
Da li su presude Tribunala u Hagu korektne po pitanju plana za izvršenje masakra?
– Ne, prvenstveno jer ne obuhvataju bošnjačku odgovornost.
Da li bi bilo ispravno i dobro ukinuti Republiku Srpsku zbog presuđenog genocida?
– Ne, prvo sa stanovišta istorije, jer je 50 godina ranije u NDH (kojoj je BiH pripadala), izvršen dosta obimniji genocid i to nad Srbima. Drugi, veoma bitan razlog je što postojanje entiteta štiti bezbednost svih stanovnika BiH, samim tim i svih u okruženju jer bi neminovno bili uvučeni u novi sukob ukoliko bi do njega došlo.
Da li se treba pokloniti nevinim žrtvama Srebrenice iz jula/ avgusta 1995?
– Apsolutno da, kao i svim drugim nevinim žrtvama. Nevini pojedinci nisu bili krivi što su živeli u istoj etničkoj grupaciji sa onima koji nisu bili nevini, a stradali su zajedno sa njima.
Da li, zbog pomirenja, treba prihvatiti tvrdnje i presude da je počinjen genocid, ali da su odgovorni pojedinci a ne ceo srpski narod?
– Ne, između ostalog jer vremenom će se zaboraviti imena osuđenih i ostaće samo pridev “srpski” uz reč “genocid” i time bi neopravdano dobili “etiketu”.
Da li treba prihvatiti analogije koje plasira političko Sarajevo i pojedini zapadni centri, sa nacističkom Nemačkom?
– Apsolutno ne! Jer, pored ostalog, kontekst je dijametralno suprotan i jer je ishod zbivanja mnogo drugačiji.
Da li Nataša Kandić, Sonja Biserko, Žene u crnom i dr. govore istinu?
– Govore samo selektivnu istinu, a selektivna, iskrivljena istina nije prava istina i zato su kritike na njihov rad opravdane.
